Mesec iskušenja

Mart je za Srbiju i srpski narod mesec turbulentnih događaja koji su obeležili istoriju. Vesnik prelomnih političkih zbivanja, velikih iskušenja i stradanja. Narednih dana obeležićemo 24. godišnjicu „Milosrdnog anđela” kojeg nam je „darivao” Zapad. Od 24. marta 1999. punih 78 dana i noći prosipao je tone razornih bombi s osiromašenim uranijumom koje su ubile više od 2.500 ljudi, pretežno civila, među kojima više od 80 dece. Razoren je i veliki broj civilnih objekata. Za te zločine niko nije odgovarao. Odluku o bombardovanju nije doneo ni odobrio SB UN, ono je bilo protivpravan akt oružane agresije. Zbog otpora koji smo pružali brutalno smo kažnjeni. Bombardovanje, kao i zeleno svetlo za ubijanje Srba i spaljivanje naših crkava i manastira na KiM 17. marta 2004, samo su nastavak politike Zapada prema nama. „Iznenadilo me je to što se u Srbiji svakodnevno spominje bombardovanje iz 1999. godine. To treba da zaboravite”, rekao je pre nekoliko nedelja ambasador najuticajnije zemlje Zapada, koja je predvodila bombardovanje, u intervjuu jednom beogradskom nedeljniku.

Srbija se i ovog marta nalazi pred velikim iskušenjima nametnutim od zemalja koje su učestvovale u agresiji i otimanju Kosova i Metohije. Evropska unija krenula je u sveopštu ofanzivu normalizovanja odnosa između Beograda i Prištine na osnovu francusko-nemačkog plana koji briselski zvaničnici nazivaju „istorijskim”. Srbiji se poručuje da je sada „istorijska šansa” i upozorava na posledice ukoliko se ne prihvati. Arogancija se ne skriva: „Evropskoj uniji i SAD se ne govori – ne”. Takve ocene i pretnje Beogradu upućuju državni zvaničnici, razni „specijalci” imenovani od svojih vlada (za sada ih je petorica) poslanici PS SE, izvestioci za Srbiju i tzv. Kosovo. Što je funkcija niža, pretnje su direktnije i teže. U sedištu EU u Briselu novinarima se saopštavaju „ekskluzive”, pod uslovom da se ne objavi ime izvora. A izvor „u poverenju” kaže da francusko-nemački plan označava tzv. Kosovo kao nezavisnu državu i da njegovo prihvatanje znači priznanje.

Iza tog „neimenovanog diplomate” krije se ime Miroslava Lajčaka, slovačkog diplomate zaduženog za dijalog Beograda i Prištine, otkrio je predsednik Vučić na RTS-u. Uzgred, plan je puka kopija sporazuma dve Nemačke od pre pola veka, koji je Srbiji velikodušno nuđen 2007, što negira njegov „istorijski” značaj. U frontalnoj propagandnoj, spin ofanzivi koristi se svaki događaj na domaćoj sceni da se zapadne diplomate oglase. Na Biznis forumu na Kopaoniku, koji se bavi pre svega ekonomijom, pitanja KiM i francusko-nemačkog plana umalo nisu zasenila centralna pitanja ekonomskog i privrednog razvoja. Zapadni ambasadori svojski su se trudili da ukažu na značaj i vrednosti dokumenta i priprete ako se odstupi od njega. „Srpski Davos” na Kopaoniku mogao je poput onog originalnog u Švajcarskoj da ode u drugom pravcu.

Posle deset godina ćutanja o Zajednici srpskih opština Zapad je gotovo horski počeo da ponavlja da je ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma i da se ona mora osnovati. Ćutali su celu deceniju, a sada se odjednom „prosvetlili”. Ne može a da se ne posumnja u njihovu iskrenost. Na pragu je još jedna podvala. Hteli bi da ZSO postane sastavni deo francusko-nemačkog predloga, iako ona može biti samo prethodno pitanje, s jedne, a s druge strane, nude se nove formulacije i modeli: na zapadnom „švedskom stolu” 17 modela, kako oni kažu – „samouprave”. Za Srbiju postoji samo jedan, onaj koji su potpisali zvaničnici Beograda, Prištine i EU 2013. i precizirali 2015. godine. Sve drugo za Beograd nije prihvatljivo.

Predsednik Vučić je kategoričan: prvo ZSO onako kako je zapisano u Briselskom sporazumu, a o svemu drugom iz predloga može se razgovarati. A politička sesija održaće se šest dana pre 24. godišnjice NATO agresije: na poziv šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja u Ohridu će razgovarati predsednik Vučić i premijer tzv. Kosova Kurti.

Posle priznanja nemačkih i francuskih zvaničnika, Merkelove i Olanda, kao i Zelenskog, da su Minski sporazumi 1 i 2, potpisani uz sadejstvo pomenutih koji su bili garanti, predstavljali samo kupovinu vremena da bi se Ukrajina vojno i ekonomski ojačala, nisu neopravdane sumnje da su Briselski sporazum i francusko-nemački plan samo dokumenti kako bi se za to vreme nešto uradilo za račun Prištine. Uostalom, u vreme Briselskog sporazuma osnovana je vojska tzv. Kosova, stizalo je naoružanje, formirane su specijalne jedinice Rosu. Koliko uistinu vredi potpis EU?

Mesec mart će i ove godine biti doba velikih srpskih iskušenja. Srpski narod je u prošlosti uspešno prevazilazio te muke. Tako će biti i sada.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac