Analitičke poplave

U ovom opasnom i neprevidljivom sukobu Rusije i Ukrajine, koja ima obilatu pomoć prijatelja u šićardžija, najviše stradaju nesrećni, nedužni narod i istina. Ovaj sukob, koji se mogao izbeći da je bilo više pameti, a manje zadrtosti i interesa, prati neviđena pomama koja nije mimoišla ni nasu uzvitlanu medijsku šumu isparcelisanu na brojne medijske zabrane. I eto gledateljima brojnih emisija i debata o tom strašnom, opakom, a medijski izazovnom sukobu. A ti debatorni dugotrajni programi ne mogu bez glagoljivih, obaveštavajućih tumača i raspredača tih smrtonosnih zbivanja, bez analitičara u vidu analitika zanatlija, penzionisanih diplomata i vojnih lica, skrajnutih i drčnih političara iz ranijih vlasti, profesora raznih društvenih fakulteta. I naravno bezuslovno objektivnih i neutralno subjektivnih predstavnika brojnih nevladinih organizacija.

Većina tih analitičara zoblje informacije iz raznih zobnica. Po tome odakle zahvataju ima ih raznih fela. Jedni zlodusi zloguko huču, predviđaju i previđaju zapadnoevropsko smrznuće, privredno ulegnuće, inflatorno posrnuće i pod Amerikom polegnuće. Drugi talambasaju o čvrstom evropskom i NATO jedinstvu, seire zbog ruske sporosti i tromosti. Neki od njih istaknutih idu dublje u analizu ruskog napredovanja unazad, taktičkih promašaja i stranputica. Postoji i treća analitička fela, pomalo dosadnjikava, koja zahvata iz više zobnica, pažljivo prežvakava i trudi se da unese lični pečat i objektivnost u analizu tog već svetskog rasapa.

Nedostaju u toj medijskoj šumi i šumu vest sa izvora, slika i komentar s lica mesta. Nedostaje pokojni Lazanski, koji je svojevremeno uletao u grotla ondašnjih ratnih poloma i krkljanaca i slao komentare iz prve ruke.

Pred defileom analitičara po raznim kanalima, razmeđa i raznih uglova njihovih pogledanja i analiza, gledalac bez stava i opredeljenja može da se oseća pomalo raspamećeno. Za pasioniranog gledaoca, naročito ako daljincem „trči” s kanala na kanal, vazdan sluša jarke analize analitičara i gostiju filovane stravičnim snimcima s poprišta sukoba, još je strašnija noć. Noć teških snova, premetanja u krevetu, čas na istočnu čas na zapadnu stranu.

Manja je opasnost za raspamećenost i noćno tumbesanje kad je reč o štampanim medijima. Naš čovek više voli da gleda i sluša nego da se bakće temeljnim komentarima i člancima. I zato najbolje prolaze tabloidi, koji rade kao pekare – kratke, vruće informacije sa čestim promenama asortimana i oblika spram naručioca.

„Politika” u ovom ustalasanom i uzavrelom vremenu ima, kao i uvek, objektivan, uravnotežen, odmeren, brižljivo začešljan, bez razdeljka, stav prema ovim događanjima.

Kažu da je rat u prirodi čoveka. Ali ratove nikad ne započinju obični, vredni, porodični ljudi, već oni koji su se nametnuli da u ime te većine odlučuju u gurnu je u ratna stradanja i pogibelj. Ljudski život je kratak, sev u vremenu i svemiru, i ne treba ga prikraćivati i kratiti. A kao što je već bivalo, ratovima, pa i ovom, treba da stanu ukraj ujedinjeni, misleći i duhovno i borbeno snažni ljudi.

Zoran Ristić,
profesor