Apel za globalnu akciju uklanjanja svemirskog otpada

Grupa naučnika je preko časopisa „Sajens“ uputila apel za donošenje međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma po uzoru na istorijski dogovor UN o okeanima za zaštitu Zemljine orbite od opasnosti koje predstavlja svemirski otpad. Međunarodni tim stručnjaka procenjuje da oko 100 biliona krhotina starih satelita kruži iznad naše planete i čije se kretanje uglavnom ne prati.

S obzirom na procenu da će se broj veštačkih satelita do 2030. godine povećati sa sadašnjih 9.000 na 60.000 neophodno je odmah delovati kako bi se sprečilo zagušenje u niskoj orbiti Zemlje, pojasu od 160 do 2.000 kilometara iznad površine mora. Iako su sudari za sada retki, povećanjem broja satelita u orbiti  biće potrebno mnogo više manevara da bi se oni izbegli opasni fizički kontakti koji mogu da oštete letelice.

Misija „Rimuv debris“  kompanije „Sori satelit tehnolodži“ je još 2018. uvežbavala mogućnost hvatanja dotrajalih satelita ogromnom mrežom. Godinu dana kasnije Evropska svemirska agencija (ESA) izvela je svoj prvi satelitski manevar kako bi izbegla sudar sa  klasterom orbitalnog otpada. U međuvremenu kompanija „Astroskejl“ planira i prvu britansku nacionalnu misiju za uklanjanje svemirskog otpada.

Melisa Kvin, šef britanske svemirske luke Kornvol kaže da čovečanstvo treba odmah preuzme odgovornost za svoje ponašanje u svemiru, jer će posle biti kasno.

„Sateliti su od vitalnog značaja za zdravlje naših ljudi, privrede, bezbednosti i same Zemlje. Ali korišćenje orbite za korist ljudi i same naše planete je u opasnosti. Upoređujući način na koji smo tretirali naše more, možemo biti proaktivni pre nego što trajno oštetimo orbitu Zemlje za  buduće generacije“, poručila je Melisa Kvin, ohrabrujući svetske lidere da prepoznaju problem.

Prošle nedelje nakon pregovora koji su trajali skoro dve decenije više od 190 zemalja postiglo je sporazum o zaštiti morskog života kao deo Ugovora UN o otvorenom moru. Cilj ugovora o okeanima  je da 30 odsto mora  do 2030. godine stavi proglasi za zaštićena područja kako bi se omogućilo obnavljanje uništene morske prirode.

I naučnica u laboratoriji NASA-e za mlazni pogon dr Kimberli Majner smatra da je neophodno iskoristiti rešenja iz inicijative UN o okeanu  kako bi se smanjilo zagađenje donjih slojeva Zemljine orbite kako bi se omogućio  dalji nastavak istraživanja svemira i kosmičkih tehnologija.
Budući da globalna svemirska industrija dobija na zamahu prema oceni naučnika da postoji bojazan da bi niži slojevi orbite mogli postati neupotrebljivi osim ako se hitno ne donesu planovi za uklanjanje svemirskog smeća.

Naučnici ističu da je hitno neophodan globalni konsenzus o načinima kako najbolje upravljati Zemljinom orbitom kako bi se izbegle greške uočene u svetskim okeanima gde je ljudski nemar doveo do toga da mnogim živim vrstama preti izumiranje.

Dr Imodžen Naper, biotehnolog na Univerzitetu u Plimutu, jedan od autora apela u „Sajensu“  kaže da je pitanje zagađenja okeana plastikom privuklo globalnu pažnju, iako je primena rešenja uprkos ograničenim akcijama bila spora.
„Sada smo u sličnoj situaciji sa nagomilavanjem svemirskog otpada. Uzimajući u obzir ono što smo naučili na otvorenim morima, možemo da izbegnemo iste greške i da radimo zajedno na sprečavanju tragedije radi zajedničkog dobra u svemiru“, kaže ova naučnica za dnevni list „Ajriš egzaminer“.