Kako je Vladimir Putin pomirio Francuze i Britance

Interes je ono što povezuje i obične ljude, a kamoli političare, pogotovu kada im usklađivanje politika, kao u slučaju britanske i francuske vlade donosi višestruku dobit. To je dovoljan razlog da Riši Sunak i Emanuel Makron godine trvenja ostave u Parizu, gde će danas zakopati ratne sekire. Poglavlje loših epizoda otvoreno bregzitom je okončano. Počinje jedinstvo – inicijacija novog, ujednačenog spoljnopolitičkog pristupa. London i Pariz biće složni kad je reč o manjim političkim pobedama koje će „prodati” domaćoj publici. Prvi anglo-francuski samit u poslednjih šest godina pozabaviće se sporazumima o migracijama, energiji, poljima koja se tiču mladih, ali daleko veće sile koje prevazilaze bilateralne odnose guraju do juče zavađene strane ka bliskosti. Naime, uoči Sunakovog puta britanska ambasadorka u Parizu dala je francuskim medijima intervju u kojem je naglasila „inicijaciju nove Antante”, razumevanja između Francuske i Britanije.

Dvojica novih prijatelja predvode vojne sile zapadne Evrope i na njima leži zadatak da svojim primerom reflektuju da je Zapad jednoglasan u odnosu prema ratu u Ukrajini. U Parizu će poslati poruku Moskvi, ali i sugerisati Evropi kojim putem će ići, te će stoga saradnja u oblasti odbrane biti stožer današnjeg sastanka.

Rat u Ukrajini učinio je da se zapadni lideri više povežu. Britanija od početka rata ima oštriji pristup u odnosu prema Moskvi zbog rata i nedvosmislenu podršku Kijevu, prevashodno vojnu, dok se Makron nameće u ulozi lidera Zapada koji smiruje situaciju. Samit bi trebalo da ujednači spoljnopolitički nastup i pošalje signal da se Zapad okuplja oko ideje podrške Ukrajini.

Uoči dolaska britanskog premijera, iz Jelisejske palate su poručili da se suočavaju sa zajedničkom pretnjom, „što je test za naše dve zemlje, koje imaju najveće armije u Evropi i nuklearne kapacitete”, i da zbog toga dele posebnu odgovornost.

Britanija i Francuska ne mogu biti u svađi ako će to Zapad učiniti slabijim u odnosu na Rusiju, a potencijalno i Kinu. A kako rekoše iz kabineta francuskog predsednika, Rusi će posmatrati signale koji dolaze sa samita. Ako susret bude razočaravajući, to će za njih biti signal slabosti. Samit je, dakle, mnogo više od britansko-francuske „romanse”, više od pitanja bilateralnih odnosa.

Uvod u proces postavljanja temelja budućih odnosa bio je prošlonedeljni susret Rišija Sunaka i Ursule fon der Lajen u Londonu gde su postigli bitan trgovinski sporazum o Severnoj Irskoj. Evropska komisija je učinila niz ustupaka Britaniji i severnoirski protokol je nakon jednogodišnjih pregovora izbavljen iz ćorsokaka.

Ono što će u susretu Makrona sa Sunakom biti najbitnije je da li će i u kojoj meri jedan drugom popustiti kad je reč o odgovoru na to kako rat u Ukrajini treba da se završi. Podsetimo da je Velika Britanija od početka sukoba pozivala alijansu da podrži Kijev, da šalje oružje i pruži svu pomoć dok Kijev ne vrati svoju teritoriju, dok su pojedini evropski saveznici poluglasno počeli da govore kako će Ukrajina možda morati da se odrekne dela svoje teritorije u zamenu za mirovni sporazum. Makron javno nije propagirao borbu do kraja i često je govorio o pregovorima i opreznom pristupu prema Putinu te da zamišlja novu bezbednosnu arhitekturu sa Moskvom koja bi ustanovila „garancije za Rusiju”.

Ključni prioriteti danas će biti usaglašene izjave i kristalisanje jasne poruke da Rusija u ratu mora biti poražena. Postoji i prostor za nove odnose dve države nakon bregzita i saveza Aukus, koji je izolovao Francusku. Britanci imaju logističku bazu u Singapuru, a Francuzi u Džibutiju. Mogli bi da udruže resurse.

Kompenzacija Britaniji u Parizu mogla bi da dođe na polju migracione politike. To je veliki zahtev Sunaka koji nastoji da predstavi napredak u rešavanju problema sa migrantima koji čamcima stižu preko Lamanša u Veliku Britaniju. London želi da Francuzi bolje kontrolišu svoje obale. Ovo pitanje je od ogromnog značaja za poboljšanje položaja njegove stranke kod ključnih glasača, u susret izborima 2024. Analitičari očekuju da će na ovom polju Makron i Sunak postići dogovor jer neće dozvoliti da podele u vezi s ovim pitanjem zasene resetovanje odnosa. Međutim, kako se ovo pitanje može rešiti samo na nivou EU, može se očekivati da Makron ponudi dugoročnu pomoć učinivši manji iskorak, malo više nego što radi sada, a koji Sunak može da „unovči” kod kuće. Prioritet je, svakako, postizanje boljih odnosa, a tome će doprineti i najavljena prva poseta kralja Čarlsa Francuskoj.