Zatvorenici kao krunski svedoci

Okrivljeni može da laže i izmišlja, da priznaje, poriče ili da ćuti. Njegovo je zakonsko pravo da se brani kako hoće. Svedok, međutim, mora da govori istinu. Davanje lažnog iskaza je krivično delo, mada u praksi nema mnogo onih koji su odgovarali zbog toga.

„Zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati.” Ova zakletva pročitana je u sredu trojici svedoka koji se smatraju ključnim u procesu protiv optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Sudija uvek saopštava svedoku da nije dužan da odgovara na određena pitanja – ako je verovatno da bi time izložio sebe ili članove porodice teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Tako je bilo i ovog puta, na glavnom pretresu koji je otvorio Apelacioni sud u Beogradu kako bi razjasnio činjenice ispitivanjem svedoka koji se smatraju ključnim. Milorad Ulemek je prihvatio tekst zakletve i odgovorio na neka pitanja, Aleksandar Simović je uskratio odgovore, a Miloš Simović je odbio polaganje zakletve.

Svedok može da odbije da odgovara na neka pitanja, a retki su slučajevi da odbije polaganje zakletve. Simović je zajedno Ulemekom i svojim bratom Aleksandrom doveden u sudnicu iz zatvora u Požarevcu, gde sva trojica izdržavaju višedecenijske kazne zbog ubistva premijera Đinđića.

„Nema potrebe da polažem zakletvu. Neću odgovarati na pitanja. Ne sećam se šta sam ranije rekao i ne ostajem pri ranijim iskazima. Ne bih izlagao sebe neprijatnostima i krivici”, kazao je Simović. Moglo bi se reći da je odbio da svedoči, a zapravo je iskoristio zakonsko pravo da ne odgovara na pitanja.

U Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) se navodi: „Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da položi zakletvu uneće se u zapisnik.” Ako svedok bez zakonskog razloga odbije da svedoči, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije, može ga još jednom sankcionisati istom kaznom, propisano je ZKP-om. Sud će u ovom slučaju verovatno oceniti da nema mesta kažnjavanju, iako je uskraćen za očekivane informacije o saznanjima svedoka u vezi sa ubistvom.

Odbrana i optuženi sa jedne strane, a optužba sa druge – različito su komentarisali ovakav epilog sa navodno krunskim svedocima. Otvoreno je pitanje da li su njihovi raniji iskazi iz istrage zaista ključni za utvrđivanje istine o ubistvu Ćuruvije. Jer, Ulemek je ranije izjavio da mu je Marković rekao – da su „ovi Radonjini, što su ubili Ćuruviju”, zaduženi za podršku JSO prilikom nekog hapšenja koje je trebalo da se obavi. Braća Simović su u istrazi potvrdili takvo svedočenje, a sva trojica su, prema tvrdnjama advokata optuženih, iskaze dali pod pritiskom i sa nekim obećanjima u vezi sa statusom u zatvoru.

Optuženi Ratko Romić naveo je u sredu pred sudom da postoje izveštaji BIA, MUP-a i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koji govore o tome da optuženi u ovom procesu nisu upućivali nikakve pretnje svedocima i njihovim porodicama. Advokat Vladimir Marinkov, koji brani Radomira Markovića, tražio je da se iskazi ovih svedoka iz istrage izdvoje iz spisa predmeta, tvrdeći da su pribavljeni na nezakonit način. Naime, svedoci su svoje iskaze u istrazi dali u prostorijama zatvora, bez prisustva njihovih advokata.

„Oni su trpeli pritisak od onih od kojih zavise u zatvoru. Na prošlom suđenju je tokom njihovog svedočenja bio prisutan načelnik iz zatvora u kome izdržavaju kaznu i na snimcima možete da vidite kako su zvučali njihovi iskazi. Neko je pokušao da ih izmanipuliše”, kazala je sudskom veću advokatica Zora Dobričanin Nikodinović. Ona brani optužene Milana Radonjića i Ratka Romića.

Branilac odbeglog Miroslava Kuraka, advokat Stevan Protić, izjavio je pred sudom da je pritisak na Ulemeka i Simoviće vršio načelnik posebnog odeljenja u „Zabeli” koji je bio član komisije za istraživanje ubistva Ćuruvije.

Advokat Slobodan Ružić, koji zastupa članove porodice Slavka Ćuruvije, rekao je novinarima ispred suda da su iskazi svedoka dati u „Zabeli” – zakoniti, jer je tužilac postupao po naredbi tadašnjeg istražnog sudije, a svedoci su pre davanja iskaza dobili sva zakonska upozorenja.

Da li ima dovoljno dokaza za utvrđivanje istine o ubistvu Ćuruvije – oceniće sud. Utisak novinara je da će celovita istina ostati u magli a sud će, četvrt veka posle zločina, samo utvrditi da li ima dokaza da su ubistvo organizovali i izvršili oni koji su optuženi. Branioci su naglasili da ne postoji nijedan dokaz iz kojeg proizilazi da je Kurak pucao u Ćuruviju, a da je Romić udario Branku Prpu u glavu 11. aprila 1999. u haustoru u Svetogorskoj ulici.