Zašto Pentagon blokira istragu o ruskim ratnim zločinima
Лојд Остин избегава стварање преседана (Фото/ EPA-EFE/Atef Safadi)
Pentagon ne želi da s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu podeli obaveštajne podatke o navodnim ruskim ratnim zločinima u Ukrajini da se ne bi stvorio presedan koji bi se kasnije odnosio i na američke vojnike.
Više američkih zvaničnika obećalo je da će vinovnici zlodela u Ukrajini biti privedeni pravdi, ali u vladi nema saglasja kad je reč o saradnji sa sudom u Hagu. Dok Stejt department, Ministarstvo pravde i veliki deo Bele kuće traže da se pomogne sudu, ministar odbrane Lojd Ostin tvrdi da ne treba ustupati informacije i kreirati presedan.
Predsednik Džozef Bajden još vaga odluku, javlja „Njujork tajms”.
Ostin smatra da Amerika treba da se drži stava da Međunarodni krivični sud ne može da procesuira vojnike zemalja koje nisu priznale nadležnost tog suda. U takve države spadaju i Amerika i Rusija. Prema Pentagonu, Vašington ne treba da odstupa od ovog stava čak ni kad su se zločini odigrali na teritoriji zemalja koje su priznale jurisdikciju suda u Hagu. Ukrajina nije potpisnica Rimskog statuta, kojim je osnovan Međunarodni krivični sud, ali se Kijev složio da ovaj sud istraži zločine koji se dešavaju u Ukrajini od 2013.
Zagovornici američke saradnje s Međunarodnim krivičnom sudom u slučaju navodnih ruskih zločina veruju da Vašington treba da prihvati krajnje hipotetičku mogućnost da se u Hagu jednog dana sudi i američkim vojnicima. U ovom delu vlade tvrde da do takvih suđenja nikad neće doći jer Rimski statut dozvoljava nadležnost suda u Hagu samo kad zemlja ne želi ili ne može da istraži zločine svojih vojnika, što nije slučaj sa Sjedinjenim Državama.
Međunarodni krivični sud je od Amerike tražio obaveštajne informacije o napadu ruske vojske na civile i otmici ukrajinske dece. Kongres je prošlog decembra usvojio zakon koji olakšava američku saradnju sa sudom u Hagu kad je reč o zločinima u Ukrajini.
Iako je predsednik Bil Klinton potpisao Rimski statut, Senat nikad nije ratifikovao pristupanje.
Kasnije je predsednik Džordž Buš povukao američki potpis jer je prevladao stav da Vašington ne treba da dođe ni blizu toga da prihvati jurisdikciju suda nad američkim vojnicima koji ratuju ili su u mirovnim misijama po svetu. Bušova vlada je potpisala sporazume s brojnim zemljama koje su se obavezale da nikad neće isporučiti američke vojnike Međunarodnom krivičnom sudu.
Najveće sile – SAD, Rusija i Kina – ne priznaju nadležnost suda. Rusija nikad nije ratifikovala pristupanje, a povukla je i potpis kad je sud rusko preuzimanje Krima kvalifikovao kao aneksiju. Jurisdikciju suda ne prihvataju brojne zemlje koje se dovode u kontekst ratnih zločina ili zločina protiv čovečnosti, poput Turske, Saudijske Arabije, Sirije, Izraela, Egipta... Članice su uglavnom evropske, latinoameričke i afričke države. Svi protiv kojih je podignuta optužnica su Afrikanci. Filipini su se povukli čim je sud 2019. hteo da ispita „rat protiv droge” koji je vodila tadašnja vlada.
Vašington je delio informacije sa sudom kad je trebalo uhvatiti pojedine optuženike iz Afrike, ali je zato odbijao saradnju kad je sud hteo da istraži navode o zločinima američke vojske u Avganistanu i izraelske vojske u Palestini. Vlada Donalda Trampa je tada obećala da će blokirati sud na svakom koraku, pa je, između ostalog, uskratila vize tužiocima. Sud je kasnije odustao od istrage protiv američkih vojnika.
Iako Izrael nije pristupio Rimskom statutu, sud je 2021. proglasio da je nadležan za navodne zločine izraelske vojske nad Palestincima jer je Palestina potpisnica i zatražila je istragu.
Sud je prošle godine pokrenuo i istragu o ratnim zločinima u Ukrajini. Kao i u slučaju Izraela i Palestine, i u slučaju Rusije i Ukrajine glavna prepreka za procesuiranje zločina je nesaradnja jedne od upletenih država. I pored toga što Zapad poručuje da će krivce za zločine u Ukrajini stići pravda, teško je zamisliti da će pravdu sprovesti Međunarodni krivični sud, jer Moskva neće svoje oficire i vojnike isporučivati Hagu.