Te­ško do za­šti­te za­šti­će­nih pod­ruč­ja

Vest da je, go­to­vo de­ce­ni­ju od pr­vih ini­ci­ja­ti­va, skup­šti­na op­šti­ne Ći­će­vac po­kre­nu­la pro­ce­du­ru za pro­gla­še­nje Sta­lać­ke kli­su­re i Moj­sinj­skih pla­ni­na za za­šti­će­no pod­ruč­je, od­jek­nu­la je me­đu eko­lo­zi­ma. Raz­log za to ot­kri­va­ju po­da­ci ko­ji ka­žu da ovaj sta­tus če­ka još oko pe­de­se­tak pod­ruč­ja u Sr­bi­ji, od ko­jih ne­ki i du­že od de­set go­di­na.

– Ovo je re­dak pri­mer da ne­ka op­šti­na upra­vlja pod­ruč­ji­ma ko­ji se pro­sti­ru na ve­ćoj po­vr­ši­ni. Naj­če­šće, ka­da je reč o gra­do­vi­ma i op­šti­na­ma, ra­di se o gru­pi sta­ba­la. Po­zdra­vlja­mo ovaj čin, ali i pod­se­ća­mo da ni­je do­volj­no da pod­ruč­ja bu­du za­šti­će­na na pa­pi­ru, već i u prak­si – ka­že De­jan Mak­si­mo­vić iz Eko­lo­škog cen­tra „Sta­ni­šte”, udru­že­nja ko­je je 2021. ura­di­lo de­talj­nu ana­li­zu o sta­nju za­šti­će­nih pod­ruč­ja u Sr­bi­ji.

A ono je po­ka­za­lo da, iako zva­nič­na eko­lo­ška po­li­ti­ka ide u sme­ru po­ve­ća­nja dr­žav­ne te­ri­to­ri­je pod za­šti­tom pri­ro­de, ova pod­ruč­ja či­ne is­pod osam od­sto ukup­ne po­vr­ši­ne. Tač­ni­je, pre dve go­di­ne u cen­tral­ni re­gi­star bi­lo je upi­sa­no 469 za­šti­će­nih pod­ruč­ja, od ko­jih je ka­te­go­ri­sa­no sa­mo 290, ko­ji su ovaj sta­tus ste­kli po­sle 1991. go­di­ne. Sud­bi­na onih ko­ji su ovu ti­tu­lu ra­ni­je do­bi­li ni­je po­zna­ta.

– Naj­vi­še hek­ta­ra je pod re­pu­blič­kom za­šti­tom – oko 655.000 hek­ta­ra od 678.000 hek­ta­ra ukup­no za­šti­će­ne po­vr­ši­ne. U pi­ta­nju su i naj­vred­ni­ja pod­ruč­ja, ta­ko da re­pu­blič­ke vla­sti ima­ju naj­ve­ću od­go­vor­nost za za­šti­tu pri­ro­de. Ali od 74 op­šti­ne i gra­do­va ko­ji su pro­gla­si­li ukup­no 200 za­šti­će­nih pod­ruč­ja, sa­mo njih 20 je u 2020. go­di­ni fi­nan­si­ra­lo za­šti­će­na pod­ruč­ja ko­ja su sa­mi iz­gla­sa­li. Ta­ko­đe, ka­da smo za­tra­ži­li iz­ve­šta­je is­po­sta­vi­lo se da ih sa­mo njih 16 ima za sva za­šti­će­na pod­ruč­ja, a 21 lo­kal­na sa­mo­u­pra­va od­go­vo­ri­la nam je da ne­ma ni­je­dan iz­ve­štaj ni za jed­no pod­ruč­je. Do­ga­đa­lo se i da nam iz op­šti­na i gra­do­va stig­ne od­go­vor ka­ko oni ne­ma­ju za­šti­će­na pod­ruč­ja iako re­gi­star po­ka­zu­je su­prot­no. To je bio slu­čaj u de­set lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. To zna­či da nad­le­žni uop­šte ne zna­ju da ima­ju pod­ruč­ja o ko­ji­ma tre­ba da bri­nu, iako u op­šti­na­ma i gra­do­vi­ma po­sto­je lju­di či­ji je po­sao da upra­vo to ra­de – ob­ja­šnja­va Mak­si­mo­vić.

Ka­kva je si­tu­a­ci­ja u ovoj obla­sti, do­da­je naš sa­go­vor­nik, naj­bo­lje ilu­stru­je po­da­tak sa sajta sa­ve­o­ne­nergy.com – na­ša ze­mlja na­la­zi se na 33. me­stu me­đu 35 evrop­skih dr­ža­va uzi­ma­ju­ći u ob­zir tre­nut­ni pro­ce­nat za­šti­te. Iza nas na­la­ze se sa­mo još Ru­mu­ni­ja i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na.

– Bio je cilj da do 2020. go­di­ne 12 pro­ce­na­ta dr­žav­ne te­ri­to­ri­je bu­de pod za­šti­tom i u to­me ni­smo us­pe­li. Sve do 2017. pro­ce­nat za­šti­će­nih pod­ruč­ja bio je is­pod se­dam od­sto, a on­da je te go­di­ne po­ve­ćan sa 6,54 pro­ce­na­ta na 7,48. Iza ovog po­da­tka kri­je se či­nje­ni­ca da je te go­di­ne Park pri­ro­de Sta­ra pla­ni­na pro­gla­šen za­šti­će­nim pod­ruč­jem, ko­ji je ujed­no i naj­ve­će za­šti­će­no pod­ruč­je. Već na­red­ne go­di­ne ove broj­ke po­ra­sle su za sa­mo 0,08 pro­ce­na­ta – do­da­je naš sa­go­vor­nik.

Osim re­pu­bli­ke i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, če­sto se kao upra­vlja­či ovih pod­ruč­ja po­ja­vlju­ju jav­na pred­u­ze­ća či­ja de­lat­nost ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa ži­vot­nom sre­di­nom i eko­lo­gi­jom. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma, ka­že naš sa­go­vor­nik, na za­šti­će­na pod­ruč­ja gle­da se sa­mo kao na me­sto tro­ška.

– Uti­sak je da se iz­be­ga­va sa pro­gla­še­njem za­šti­te. Je­dan od glav­nih raz­lo­ga je­ste taj što or­ga­ni vla­sti ni­su sve­sni zna­ča­ja pri­ro­de i uz to ne že­le do­dat­na fi­nan­sij­ska op­te­re­će­nja. Pre­ma pro­pi­si­ma or­gan ko­ji pro­gla­si za­šti­tu du­žan je da fi­nan­si­ra me­re za­šti­te, da­je sa­gla­sno­sti upra­vlja­či­ma na pro­gra­me upra­vlja­nja i oba­vlja in­spek­cij­ski nad­zor nad spro­vo­đe­njem za­ko­na i od­lu­ke o za­šti­ti – is­ti­če Mak­si­mo­vić i pod­se­ća na slu­čaj op­šti­ne Be­la Cr­kva, ko­ja je tra­ži­la da se sma­nji po­vr­ši­na pod za­šti­tom Spe­ci­jal­nog re­zer­va­ta pri­ro­de „Ka­raš – Ne­ra”.

Is­tra­ži­va­nje Eko­lo­škog cen­tra „Sta­ni­šte” po­ka­za­lo je i da je iz re­pu­blič­kog bu­dže­ta 2020. go­di­ne po­tro­še­no ukup­no oko 225 mi­li­o­na di­na­ra i to oko 65 mi­li­o­na di­na­ra na pet na­ci­o­nal­nih par­ko­va, a za sva osta­la pod­ruč­ja oko 160 mi­li­o­na di­na­ra. Naj­vi­še su fi­nan­si­ra­ne ak­tiv­no­sti i po­tre­be ču­var­ske slu­žbe, mo­ni­to­rin­ga i obe­le­ža­va­nja za­šti­će­nog pod­ruč­ja.

Is­tra­ži­va­či „Sta­ni­šta” uka­za­li su na još ne­ke pro­ble­me – ne­do­volj­no po­u­zdan i jav­no­sti ne­do­stu­pan re­gi­star u ko­jem ne­do­sta­ju po­da­ci za sva pod­ruč­ja o ka­te­go­ri­ji, kao i o to­me ko su nji­ho­vi upra­vlja­či.

Za­što su za­šti­će­na pod­ruč­ja uop­šte va­žna?

– Ona ču­va­ju ge­net­ski fond, bi­o­lo­šku i ge­o­lo­šku ra­zno­vr­snost, ta­ko­đe pre­či­šća­va­ju va­zduh i vo­du, šti­te od po­pla­va, ero­zi­je, po­ža­ra, bilj­nih bo­le­sti, ubla­ža­va­ju po­sle­di­ce kli­mat­skih pro­me­na… Po­volj­no uti­ču na kva­li­tet ze­mlji­šta i hra­ne, na fi­zič­ko i psi­hič­ko zdra­vlje, u nji­ma bo­ra­vi­mo, re­kre­i­ra­mo se, obra­zu­je­mo se… Ne po­sto­ji ta­čan po­da­tak, ali se pro­ce­nju­je da pri­rod­na pod­ruč­ja Sr­bi­ji pru­ža­ju jav­ne uslu­ge vred­ne vi­še de­se­ti­na, mo­žda i sto­ti­na mi­li­o­na evra go­di­šnje. Ve­li­ki deo po­pu­la­ci­je, na­ža­lost, to­ga ni­je sve­stan, već u za­šti­će­nim pod­ruč­ju vi­di po­god­no me­sto za grad­nju no­vog stam­be­nog kom­plek­sa, iz­grad­nju mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne, eks­plo­a­ta­ci­ju šljun­ka… – is­ti­če De­jan Mak­si­mo­vić.