Kad reditelj uzme sebe za lik u predstavi

Jug Đorđević, jedan od najboljih reditelja mlađe generacije, uradio je novu predstavu. U već proverenom scenskom iskustvu s dramaturškinjom Tijanom Grumić, upustio se u rad na autorskom projektu inspirisanom njegovim slučajnim susretom sa taksi vozačem. Otuda i predstava „Pre nego što počnemo”, čija je premijera večeras od 20 sati na sceni Hartefakt kuće u Beogradu.

U fokusu predstave je dilema autora da li umetnik ima pravo da govori o sistemskim, društvenim i individualnim oblicima diskriminacije i stigmatizacije marginalizovanih grupa u našem društvu, uprkos tome što sam ne pripada tim grupama.

– Slučaj susreta sa taksistom jeste bio inspiracija da naš autorski projekat ode u pravcu u kom je otišao, ali zapravo to je samo jedan u nizu događaja koje smo mi transponovali na scenu. Ideja je bila da linearno prikažemo publici kako izgleda proces rada na nekoj predstavi, kako tretiramo temu i ideju i kroz šta sve prolazimo na putu od poziva da radimo projekat, pa do premijere. Na tom putu je bio slučajni susret u taksiju, sa čovekom koji je poslužio kao inspiracija za lik koji smo mi stvorili u predstavi – kaže za „Politiku” Jug Đorđević i dodaje:

– Trudili smo se da budemo što objektivniji u traženju odgovora na sva gore naznačena pitanja i dileme. Probali smo da uključimo sve vizure koje smo mogli, i došli do toga da nema jednog unisonog odgovora, već da su u pitanju individualne percepcije. Tako i umetnice-umetnici koji u svojim radovima govore o sistemskim, društvenim i individualnim oblicima diskriminacije uvek polaze od sebe i od svoje percepcije problema. Samo je pitanje da li i na koji način uključujete diskriminisane individue o čijim životima govorite.

U ovom slučaju autorski tandem: Đorđević–Grumić nastojao je da preispita i lične autorske pozicije i odgovornosti prema ovoj temi. Koje su granice, ima li ih uopšte i kada je vreme da svi kolektivno popričamo?

– Mislim da je uvek vreme za razgovor, dokle god su sve strane spremne da saslušaju onu drugu. Nama ovde konvencija olakšava da mi koji pričamo sa scene možemo to da radimo neometano i da nas ne prekine neko ko se ne slaže ili ne želi da sluša o temama kojih se mi ovde dotičemo. Ono što nam je bilo značajno jeste proces dolaska do sadržaja same predstave. On je nastajao isključivo iz razgovora i prepričavanja koja su se dešavala između nas: autora i izvođača – primećuje Đorđević.

Ema Muratović i Matija Stefanović tumače likove Tijane Grumić i Juga Đorđevića, osvrćući se sve vreme na proces nastanka i stvaranja tog komada i na dileme autora. Pored njih u predstavi se pojavljuje i koreograf i plesač Aleksander Zain. Kako sebe vidi sa druge strane scene, odnosno ogledala, Jug Đorđević kaže:

– Kao egocentričnog reditelja koji svoju poziciju i prostor koji mu je dat, u ovom slučaju da radi predstavu o diskriminisanim grupama, iskoristi tako što uzme sebe za lik u predstavi. To je startna pozicija, a dokle sam otišao u svom egocentrizmu najbolje možete videti ako pogledate predstavu.