Normalizacija odnosa Rijada i Teherana

Obazrivo očekivana, ali ipak iznenađujuća normalizacija odnosa Saudijske Arabije i Irana najavljuje jačanje bezbednosti Zaliva i novo ozbiljno preoblikovanje Bliskog istoka.

Diplomatski sporazum ostvaren je uz posredovanje kineskog predsednika Si Đinpinga i nesumnjivo je značajan diplomatski uspeh Pekinga, gde su delegacije dve zemlje tajno razgovarale od 6. do 10. marta. Predvodili su ih visoki funkcioneri saveta za nacionalne bezbednosti.

Vodeći kineski diplomata Vang Ji dogovor je opisao kao pobedu dijaloga i mira. Šefovi diplomatija Irana i Saudijske Arabije veoma pozitivno govore o normalizaciji koju su pozdravile zemlje Zaliva, kao i Egipat, Irak i Turska.

Vašington je bio upoznat sa kontaktima i podržao je proces, iako sigurno nije zadovoljan evidentnim rastom kineskog uticaja na Bliskom istoku u vreme kada je američki u padu.

Uz zahvalnost ranijim posredničkim naporima Iraka i Omana, otvaranje ambasada je posle sedam godina pauze predviđeno za najviše dva meseca, kao i aktiviranje bezbednosnih i ekonomskih sporazuma potpisanih pre dve decenije.

Rijad je odnose prekinuo 2016. posle napada na njegovu ambasadu u Teheranu izazvanog pogubljenjem jednog uglednog šiitskog sveštenika u Kraljevini. Iran je sve vreme optuživan da podržava razne šiitske grupe po regionu, kao i za napad na saudijska naftna postrojenja 2019. Iran je sve demantovao.

Peking je najavio da će biti domaćin i sponzor završnih razgovora tokom kojih treba da se potpiše sporazum o punoj normalizaciji odnosa dva najveća regionalna rivala.

Sudijska Arabija je lider sveta sunitskog islama, i Islamska republika je bastion njegovog šiitskog ogranka, a dve teokratske države se sem religioznog sukoba nalaze na različitim stranama raznih regionalnih sukoba: od Jemena do Sirije i Libana.

Napori za primirje u sedmogodišnjem ratu u Jemenu dobijaju nov snažan impuls posle dogovora dve strane koje su glavni akteri konflikta: Rijada, koji je u Jemen uputio trupe, i Teherana, koji stoji iza šiitske milicije Hutija.

Normalizacija odnosa direktno će uticati na razvoj situacija na tim frontovima, i očekivano je da će Saudijska Arabija uskoro obnoviti diplomatske veze i sa režimom u Damasku, kome je Iran najveći saveznik.

Posebno će biti važno faktičko raskidanje neformalnog savezništva Saudijske Arabije i Izraela, dve zemlje koje Iran proglašavaju za najveću pretnju regionalnom miru i zajednički se protive obnovi iranskog nuklearnog sporazuma na kome radi američka administracija. Izrael sada ostaje usamljen.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu oštro je kritikovao sporazum, dok je lider opozicije Jair Lapid izjavio da to predstavlja „potpuni i opasan neuspeh spoljne politike izraelske vlade”.

Jasno je da je Rijadu približavanje Teheranu važnije od bliskosti sa Tel Avivom, a to je moglo da se nasluti i 2020. kada se Saudijci, uprkos signala približavanja, nisu pridružili Emiratima i Bahreinu u uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom. Udaljavanju svakako doprinosi i talas nasilja protiv Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali.

Iranu dogovor sa jednim od najbližih arapskih saveznika Sjedinjenih Država omogućava da proširi prostore izolacije, pa koliko je ovo udarac Netanijahuu, toliko je značajan diplomatski uspeh predsednika Ebrahima Raisija. Kontroverzni saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman potvrđuje imidž reformatora na kome ambiciozno radi.

Domete sporazuma ne treba precenjivati jer njime nisu preko noći prebrisane duboke ideološke, političke, pa i verske razlike, ali njegov značaj je u tome da se uklanja jedno od potencijalno najvećih žarišta krize na Bliskom istoku, koji će tek morati da odgovori na novu situaciju.

Na globalnom planu, uspeh kineske diplomatije na terenu koji Amerikanci smatraju svojim – sem Irana – signal je da će se rivalstvo Vašingtona i Pekinga dodatno zaoštriti.