Mnogi pomažu starijima kao negovatelji bez nadoknade

Među osobama starijim od 65 godina u Srbiji, čak 40,7 odsto je onih kojima je potrebna dugotrajna nega zbog teškoća u funkcionisanju, a među osobama sa invaliditetom od 18 do 64 godine još ih je više – čak 64 odsto. O njima brinu uglavnom neformalni negovatelji – 90,5 odsto njih za to ne dobija nikakvu nadoknadu, a usluge koje se ostvaruju iz javnog sektora ili od privatnih pružalaca usluga i civilnog društva – minimalno su zastupljene.

Rezultati studije „Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji” pokazuju i da je starijima podrška najpotrebnija u održavanju domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara, organizovanju popravki u stanu, i to više ženama nego muškarcima (izuzev kod pripreme hrane).

Osobama sa invaliditetom podrška je najpotrebnija u održavanju domaćinstva, odlasku kod lekara, obavljanju nabavki i plaćanju računa. Gotovo svaka deseta osoba koja ima potrebe za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku, već je prinuđena da se snalazi sama, i to je izraženije u manjim gradovima nego u selima i velikim gradovima, pokazali su rezultati istraživanja među ispitanicima ove studije.

Izrazita većina (90,5 odsto) ispitanih koji se u obavljanju dnevnih aktivnosti oslanjaju na podršku neformalnih negovatelja ne dobija nikakvu naknadu od države za tuđu negu i pomoć, a svega u 23,3 odsto slučajeva neformalni negovatelji dobijaju neke stručne savete o pružanju nege od odgovarajućih organizacija i institucija poput ustanova socijalne zaštite, zdravstvene zaštite ili humanitarnih organizacija.

Nataša Todorović, koordinatorka regionalnog projekta Crvenog krsta Srbije i jedna od autorki studije, podsetila je da je prema globalnim istraživanjima potreba za dugotrajnom negom najveća kod osoba starijih od 65 godina i kod osoba sa invaliditetom, a da na evropskom nivou gotovo trećina starijih od 65 godina ima teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pri čemu je među njima više žena nego muškaraca.

– Procenjuje se da će na globalnom nivou broj osoba koje potencijalno imaju potrebu za dugotrajnom negom sa 30,8 miliona u 2019. godini porasti na 38,1 milion 2050. godine – rekla je Todorovićeva.

Neformalni negovatelji su glavni stub nege, i to supružnici i deca, pri čemu se muškarci češće oslanjaju na suprugu (40,2 odsto muškaraca naspram 25,3 odsto žena), a žene na podršku dece (48,8 odsto žena naspram 31 odsto muškaraca).

Studija je nastala u okviru trogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kovida 19 i budućih katastrofa”. Koordinator ovog regionalnog projekta je Crveni krst Srbije, a projekat se radi uz podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i Austrijskog Crvenog krsta. Projekat je pokrenut 2020. i implementira se u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na teritoriji Kosova, a jedna od najvažnijih komponenti su istraživanja o pristupu uslugama dugotrajne nege na svim teritorijama i pokušaj senzitivisanja javnosti za implementiranje rezultata istraživanja. Dugotrajna nega je skup usluga i oblika podrške osobama koje usled mentalne, fizičke slabosti ili invaliditeta tokom dužeg vremenskog perioda zavise od podrške u obavljanju dnevnih životnih aktivnosti ili imaju potrebu za trajnijom medicinskom pomoći.