Svaku četvrtu firmu u Srbiji vode žene

U Srbiji se beleži blagi rast broja žena među direktorima – sada ih je 24,4 odsto, u odnosu na 2022. godinu kada je direktorki bilo 24,2 procenta, objavila je Agencija za privredne registre. Prema najnovijim podacima ove institucije, u našoj zemlji ima ukupno 101.160 žena preduzetnica i 42.799 dama koje u vlasništvu imaju preduzeće ili njegov deo. Rodno senzitivna statistika takođe svedoči da se među članovima nadzornih odbora privrednih subjekata nalazi 30,2 odsto žena, članica upravnih odbora je 24 odsto, dok je procenat žena u izvršnim odborima preduzeća – 33,6.

Agencija za privredne registre takođe je objavila da žene čine više od trećine preduzetnika u Srbiji, odnosno da ih je četvrtina među osnivačima, tj. vlasnicama udela privrednih društava, kao što su agencije, radnje, ordinacije, saloni... Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji ima 300.250 preduzetnika, 165.855 privrednih društava i 115.272 direktorske pozicije. Zvanična statistika takođe pokazuje da žene čine 45 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji – ukupno 1,3 miliona dama ima radnu knjižicu, u poređenju sa 55 odsto muškaraca.

Najviše žena u Srbiji, skoro dve trećine njih, radi u sektoru usluga. Unutar ovog sektora najviše dama zaposleno je u trgovini – 212.000, obrazovanju – 134.700, odnosno zdravstvu i socijalnoj zaštiti – 119.000. Žena je znatno manje u industriji i građevinarstvu – 20 odsto, i u poljoprivredi – 11,5 procenata. Statistika rodne neravnopravnosti svedoči da žene čine i većinu u zanimanjima nižeg statusa, koje karakterišu loši uslovi rada i niske zarade. Zbog nižih plata žene su vlasnice tek četvrtina nekretnina u Srbiji, dok se na selu svega 13 odsto poljoprivrednih domaćinstava „vodi” na žene.

Poreska uprava Srbije je krajem prošle godine objavila podatak da zaradu veću od 200.000 dinara u Srbiji prima svega 3.128 pripadnica lepšeg pola i čak 31.625 muškaraca, a brojke Republičkog zavoda za statistiku objavljene u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2020” svedoče da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao. Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu 55–64 godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca ove uzrasne dobi ima radnu knjižicu.

Iako civilni sektor već godinama vodi bitku da trudnička i porodiljska prava mama preduzetnica budu izjednačena sa ostalim zaposlenim ženama, uprkos obećanjima nadležnih, 1. marta nije došlo do promena zakona o zdravstvenom osiguranju koji već odavno čeka u skupštinskoj proceduri. Podsećanja radi, po slovu sadašnjeg zakona preduzetnice dobijaju manju platu na porodiljskom odsustvu zbog drugačijeg obračuna zarada, moraju da „zamrznu” firmu ili zaposle poslovođu koji će umesto njih voditi posao dok su one na trudničkom ili porodiljskom odsustvu, a njihov partner nema pravo na korišćenje „porodiljskog”, odnosno odsustva zarad nege deteta.

Istraživanje koje je Centar za mame sproveo prošle godine, na uzorku od 102 mame preduzetnice, pokazalo je da su preduzetnice najčešće visoko obrazovane žene, koje redovno plaćaju poreze i doprinose, rade do nekoliko dana pred porođaj i u velikom broju slučajeva izdržavaju svoje porodice. Poražavajuće zvuči podatak da trećina preduzetnica nije koristila porodiljsko odsustvo, jer to nije sebi mogla da priušti, a čak 43 odsto njih radilo je do pred sam porođaj i bukvalno je sa radnog mesta otišlo u bolnicu. Osim toga, čak 96 odsto mama kaže da ne otvara bolovanje kada se one ili dete razbole.

Preko 60 odsto mama preduzetnica ima završen fakultet ili master studije, a isti procenat njih radi u Beogradu ili nekom većem gradu – na selu je samozaposleno tek šest odsto mama preduzetnica. Zanimljivo je da čak 63 odsto njih ne dolazi iz preduzetničkih porodica, već je samo odlučilo da pokrene svoj biznis, a 66 odsto mama krenulo je u burne vode preduzetništva tek kada je rodilo dete. Rezultati ove ankete govore da oko 40 odsto preduzetnica ima jedno dete, sličan procenat njih ima dvoje dece, a na troje dece odlučila se tek svaka sedma preduzetnica. Svaka treća mama radi više od 40 sati nedeljno, a tek 16 odsto njih ne radi vikendom.