Operacije kičme sve češće

Bolovi u kičmi, sve teža pokretljivost i svakodnevna patnja visoka su cena koju čovek plaća zbog savremenog načina života i loših životnih navika, a kada tegobe uzrokovane degenerativnim oboljenjima postanu nepodnošljive – traži se pomoć lekara.

Obično se krene od lekara opšte prakse, zatim dalje do fizijatra, neurologa, pa ortopeda i reumatologa, ali se na kraju stigne i do neurohirurga. Pacijent je prelomio: veruje da mu samo operacija može pomoći.

Opravdani razlozi

Međutim, profesor dr Miloš Joković, specijalista neurohirurgije i direktor Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da opravdani razlozi za operativnim lečenjem postoje kod samo 5–8 procenata pacijenata.

– Nažalost, taj procenat je u našoj zemlji veći iz mnogo razloga, a među njima su i neiskustvo hirurga u proceni indikacija, želja pacijenta da što pre reši problem, kao i komercijalni aspekti. Za dobar ishod, osim iskustva hirurga, važno je da se postavi tačna dijagnoza prema utvrđenim indikacijama. U suprotnom, dolazimo do sve većeg broja pacijenta koji pate posle operacije, a hirurško lečenje se na taj način kompromituje – upozorava dr Joković.

Naš sagovornik ističe iskustvo hirurga kao važan preduslov. I laici znaju da u operaciji na mozgu i kičmenoj moždini nema mesta za nepažnju i grešku, jer se ona skupo plaća.

– Nema lakih operacija, neke samo uzimaju manje vremena i potencijalno imaju manji rizik, ali se sve moraju shvatati kao ozbiljne. Jedan moj učitelj na početku karijere dao mi je savet: „Kada počneš da ulaziš u salu a da ne razmišljaš o težini i mogućim komplikacijama, onda prestani da operišeš!”

Najčešća stanja zbog kojih se kičma operiše su degenerativna oboljenja – diskus hernija, suženje kičmenog kanala, iskliznuće pršljena i nestabilnost kičme, ali tu su i tumori kičmenog stuba i kičmene moždine.

– Ove operacije ne spadaju u prvi red hitnosti, osim u izuzetnim slučajevima kada se pojavi oduzetost nogu i nemogućnost kontrole mokrenja. Ovakvi pacijenti se operišu, kao hitni, istog dana. Ostale operacije se planiraju, ali svaki pacijent kome je postavljena prava indikacija bude operisan najčešće u roku od mesec dana – tvrdi naš sagovornik.

Neretko, pacijenti pokušavaju da ubrzaju rešenje svog problema, pa se odlučuju za intervenciju u privatnim klinikama. Često ih na to navedu i sami lekari koji ih „upozore” da navodno nema vremena za čekanje i da moraju da budu odmah operisani, jer u suprotnom mogu nastupiti velike posledice.

– U oboljenjima kičme zaista postoji mogućnost zloupotrebe i to je i u svetu prepoznato. Zato je i psiholog često deo tima u centrima gde se odlučuje o ovim operacijama. Prvo, sam pacijent u želji da se reši tegoba, može biti zaveden obećanjem da će mu operacija rešiti svaki problem. Neretko se događa da pacijent „odbijen” za operaciju, jer u tom momentu ona nije bila indikovana, mišljenje potraži na drugom mestu, najčešće u privatnoj ustanovi, a onda se nezadovoljan vrati na „početni položaj”, dovodeći sve u problem – kaže naš sagovornik.

On podseća da se sličan ishod dobije i kada se pacijenti odluče za lečenje kod samoproglašenih kiropraktičara, specijalista za nameštanje atlasa.

– To je velika zloupotreba termina – upozorava dr Joković i savetuje svakom pacijentu da se prvo informiše o razlozima zbog čega se operiše, šta može očekivati posle operacije, šta hirurg planira da uradi, ali i da s lekarom zajedno proveri da li su iscrpljene sve druge mogućnosti lečenja. Zbog toga smo i formirali Spinalno udruženje Srbije, u kojem su lekari svih specijalnosti koje se bave patologijom kičme, da bi pomogli pacijentima i uveli neke smernice u lečenju ovih stanja.

 – Na našoj klinici pacijent dobije objašnjenje na tri strane o svemu tome, i tu saglasnost potpisuju i hirurg i pacijent pre operacije.

Svake godine povećava se broj operisanih pacijenta na Neurohirurškoj klinici UKCS u Beogradu, a razlozi za to su sve bolja i brža dijagnostika, kao i renome ove klinike, s najdužom tradicijom i iskusnim hirurzima. Ipak, neke stepenice ne treba „preskakati”.

Pregled prvo kod neurologa

– Pacijent bi na pregled kod neurohirurga trebalo da se uputi tek pošto ga je pregledao neurolog i pošto je urađena dijagnostika, pa se utvrdi da postoje potencijalni razlozi za operacijom. Naravno, o tome će odlučiti neurohirurg. Nažalost, u praksi se dešava da pacijent direktno dolazi kod neurohirurga, recimo zbog glavobolje ili bola u leđima. Čak češće dolaze pacijenti iz Beograda nego iz gradova u Srbiji – kaže naš sagovornik.

Stvar olakšava i činjenica da je put do Neurohirurške klinike u Beogradu među najlakšim u odnosu na sve druge specijalističke klinike, priznaje dr Joković, objašnjavajući to delimično dugom tradicijom ove ustanove i stavom zaposlenih da zaista iza pomenutih simptoma ponekad može da bude nešto skriveno, a potencijalno hitno:

– Svaki lekar obavi zakazanih 25 pregleda pacijenata u okviru svoje dnevne ambulante, a hitni slučajevi nisu deo tog broja. To znači da se dnevno pregleda oko 150 pacijenata!

Iks i gama nož

Za nešto više od sedam godina, tačnije od novembra 2015, u centru za gama nož u Neurohirurškoj klinici urađeno je preko 5.000 intervencija. Ovaj tretman je isključivo namenjen neurohirurškim pacijentima s tumorima, s arteriovenskim malformacijama, s neuralgijom trigeminusa. Pokazalo se da je nabavka ovog najsavremenijeg uređaja bila apsolutno opravdana, ne samo zbog potrebe da se prati korak sa svetskom neurohirurgijom, već pre svega zbog uštede za zemlju i brige za naše pacijente.

– Iks nož radi godinu dana i na njemu je već tretirano oko 650 pacijenata. Namenjen je za zračenje ne samo tumora glave, već i za druge lokacije, pa se koristi za lečenje u urologiji, hirurgiji, ortopediji, ORL i maksilofacijalnoj oblasti. Odluku o tretmanu isključivo donosi konzilijum. Čekanje na intervenciju na gama ili iks nožu može nekada da bude duže od predviđenog, ako se radi o tretmanu benignih tumora, kod kojih odlaganje ne može pogoršati stanje, dok hitna stanja (primarni maligni i metastatski tumori) zahtevaju što hitniji tretman – objašnjava dr Joković.

Glavobolja mnoge uplaši

– Kaže se da svaka glavobolja najčešće nije uzrokovana tumorom, ali takođe i da svaki tumor ne uzrokuje glavobolju. U tome leži odgovor na pitanje zašto zbog čestih, jakih i upornih glavobolja pacijent često pomisli da njegov problem može da reši jedino neurohirurg. Ipak, pre nego što ovakav pacijent stigne do neurohirurga, njega zaista prethodno treba da pregleda neurolog, kao i da se uradi snimanje na skeneru ili magnetnoj rezonanci. To se odnosi i na druge simptome: krize svesti, slabosti ruke ili noge, poremećaje hoda i govora, izmene u ponašanju – navodi dr Joković.

Korak sa svetom

Cilj da zbog tumora mozga ili kičmene moždine više nijedan pacijent iz Srbije ne mora biti upućen na lečenje u inostranstvo, kako ističe prof. dr Miloš Joković, ispunjen je. Naši stručnjaci uspešno su savladali i operacije duboke moždane stimulacije kod Parkinsonove bolesti i distonije, zbog kojih su se ranije pacijenti slali u klinike u Beču ili Pragu.

– Takođe, samostalno i uspešno obavljamo operacije iz domena funkcionalne hirurgije: operacije epilepsije, perifernih nerava, spasticiteta, tretmane bolnih stanja. Hirurgija vratne i krsno-slabinske kičme s najsavremenijim implantima je na svetskom nivou. Operacija tumora hipofize i baze lobanje kroz nos sada je rutina i za naše hirurge, kao i hirurgija u budnom stanju. Tretman aneurizmi, kako hirurški tako i endovaskularni je takođe na najvišem nivou – s ponosom nabraja dr Joković.

Ipak, i sada za ove intervencije neko rešenje traži van Srbije.

– Naravno da svako ima pravo u izbor ne samo lekara, nego i zemlje gde će biti operisan, ali pacijenti time neće dobiti bolji tretman i lečenje a, nažalost, izgubiće dragoceno vreme i novac i neretko dobiti lažnu nadu. Kao klinika, dobijamo zahtev da potvrdimo opravdanost za neke operacije da bi ih platio naš RFZO. Zbog toga smo formirali Stručni konzilijum čije odluke se prosleđuju Komisiji fonda – objašnjava naš sagovornik.

On podseća da je sada ostala samo jedna indikacija, a to je selektivna rizotomija kod spasticiteta u ranom dečjem uzrastu zbog koje je opravdano slati decu na operacije u inostranstvo.