Sto godina Interpola

Međunarodna policijska organizacija Interpol ove godine ulazi u drugi vek postojanja. Pre tačno sto godina Međunarodna komisija za kriminalnu policiju (ICPC), kako se tada zvala ova institucija, osnovana je u Beču. Nekadašnja Jugoslavija bila je na spisku zemalja osnivača sa još 19 uglavnom evropskih zemalja, uz Japan, SAD i Egipat.

Ideja o nastanku policijske asocijacije pojavila se sedam godina ranije, na prvom Međunarodnom kongresu kriminalističke policije u Monaku, u aprilu 1914. godine. Tada su, na poziv princa Alberta, advokati i policijski zvaničnici iz 24 zemlje razgovarali o saradnji na rešavanju zločina, tehnikama identifikacije i ekstradicije. Sastanak je bio uspešan, ali su planovi morali da budu odloženi zbog izbijanja Prvog svetskog rata.

Ideju o osnivanju međunarodne policijske organizacije oživeo je sedam godina kasnije dr Johanes Šober, šef bečke policije, koji je sazvao drugi Međunarodni kongres kriminalističke policije u austrijskoj prestonici. Na tom skupu 7. septembra 1923. osnovan je Interpol, zamišljen da bude posrednik u uspostavljanju kontakata policija širom sveta, saradnji na hapšenjima i ekstradiciji, otvaranju kancelarija za falsifikovan novac, čekove i pasoše, pristupu tehnici i zapisima otisaka prstiju. Austrija je ponudila smeštaj i finansiranje centrale ICPC, a Šober je bio predsednik Izvršnog komiteta do 1932. godine.

Na Generalnoj skupštini u Amsterdamu 1927. usvojena je rezolucija da svaka zemlja članica treba da uspostavi tačku kontakta i to je bila preteča današnjeg Nacionalnog centralnog biroa. Generalna skupština ostala je vrhovni organ upravljanja i sastaje se jednom godišnje.

Do 1930. osnovana su specijalizovana odeljenja koja su se bavila krivičnim dosijeima i falsifikovanjem novca i dokumenata.

Do osamdesetih godina prošlog veka, kada je počela digitalizacija Interpolove evidencije, podaci su se prikupljali i analizirali ručno. U to vreme, arhiva se sastojala od indeksnih kartica sa imenima po abecednom redu, pravnih dokumenata, otisaka prstiju i fotografija.

Dok nije bilo interneta, najbrži način za razmenu podataka o kriminalcima bio je Interpolova radio-mreža. Pokrenuta je 1935, čime je uspostavljen telekomunikacioni sistem isključivo za upotrebu kriminalističke policije. Do 1966. godine 34 zemlje su imale stanice na Interpolovoj radio-mreži koja je prenosila više od 90.000 poruka godišnje. Danas se milioni poruka prenose preko bezbednog policijskog komunikacionog sistema na internetu, dostupnog u 195 zemalja.

Nacisti su 1938. preuzeli kontrolu nad tadašnjim Interpolom, nakon što su smenili predsednika Majkla Skubla. Većina država prestala je da sarađuje sa ICPC, koja je potpuno pala pod nemačku kontrolu i preseljena u Berlin.

Belgija je nakon završetka Drugog svetskog rata vodila obnovu Interpola, a novo sedište je prebačeno u Pariz.

Prva „crvena poternica” Interpola raspisana je 1947. za Rusom optuženim za ubistvo policajca. Danas se hiljade međunarodnih poternica izdaju svake godine i šalju svim zemljama elektronski, putem sigurnih policijskih kanala. Trenutno je na javnim poternicama 7.015 osoba ali taj broj se svakodnevno menja. Neke od njih su javne i objavljene su na sajtu Interpola sa svim podacima značajnim za hapšenje tražene osobe, dok neke poternice Interpol ne objavljuje.

Oduvek je glavni zadatak Interpola bilo hvatanje begunaca, koji se kriju u inostranstvu da bi izbegli suočavanje sa pravdom u državi u kojoj su počinili zločin. Operacija „Infra” radi na lociranju i hapšenju najopasnijih kriminalaca, koji su počinili ubistva, seksualno zlostavljanje dece, trgovinu drogom i pranje novca.

Sistem za prepoznavanje lica zajedno sa automatizovanom biometrijskom softverskom aplikacijom, sposoban je da identifikuje ili verifikuje osobu upoređivanjem i analizom obrazaca, oblika i proporcija i kontura lica.

Sistem međunarodnih obaveštenja o potragama označenih bojama proširen je tokom godina i uključuje žutu (nestale osobe), plavu (dodatne informacije), crnu (neidentifikovana tela), zelenu (upozorenja i obaveštajni podaci), narandžastu (neposredne pretnje), ljubičastu (modus operandi) i specijalno obaveštenje Interpola – Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za grupe i pojedince pod sankcijama UN.

Otisci prstiju imaju ključnu ulogu u krivičnim istragama još od ranih dana međunarodne policije, kada su se ručno upoređivali. Interpol je 2000. godine uveo sistem za automatsku identifikaciju (AFIS) kako bi znatno smanjio vreme potrebno za proveru papilarnih linija.

Teroristički napadi na Sjedinjene Države od 11. septembra 2001. označili su prekretnicu u radu Interpola. Organizacija je posle ovih događaja postala operativna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Uspostavljen je Komandno-koordinacioni centar kako bi obezbedio kontakt za svaku zemlju članicu koja traži hitne policijske informacije ili se suočava sa kriznom situacijom.

Poslednjih decenija, DNK profilisanje sve je učestalije u krivičnim istragama. DNK je otkriven 1953. godine, a policija ga je prvi put koristila 1987. Prva nacionalna DNK baza podataka uspostavljena je 1995, a Interpolova je nastala sedam godina kasnije. Uzorkovanje DNK se veoma mnogo koristi ne samo za rešavanje zločina, već i za identifikaciju žrtava katastrofa i lociranje nestalih.

Kada je u udaru tajfuna Frank na Filipinima u junu 2008. poginulo hiljadu ljudi, Interpolov tim stručnjaka za DNK je od žrtava i njihovih rođaka prikupio više od 3.000 uzoraka. Od 609 pronađenih tela, 483 su identifikovana korišćenjem DNK analize, otisaka prstiju i zubnih kartona.

Interpol je 8. oktobra 2007. uputio svoj prvi javni apel za pomoć, pošto policija nije uspela da identifikuje muškarca prikazanog na slikama seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Fotografije su bile digitalno obrađene kako bi se zaklonilo lice zločinca, ali su nemački istražitelji uspeli da ga učine prepoznatljivim.

U roku od nekoliko sati nakon što je fotografija muškarca objavljena na internet stranici Interpola, građani na tri kontinenta prepoznali su kanadskog državljanina koji radi u Koreji. Pošto mu se policija približila, osumnjičeni je pobegao na Tajland, gde je uhapšen 11 dana kasnije.

Ekstremistička grupa poznata kao Direktna akcija bacila je bombu na sedište Interpola u Sen Kladu 16. maja 1986. Povređen je policajac, a zgrada je pretrpela veliku štetu. Generalni sekretarijat Interpola preselio se posle toga u namenski izgrađene prostorije u Lionu 1989. godine, gde je i danas.

Za kim traga Srbija

Najtraženiji kriminalac za kojim traga Srbija je Radoje Zvicer, vođa „kavačkog klana”. Na „crvenim poternicama” su i Nikola Vušović Džoni, vođa „vračarskog klana”, Dobrosav Gavrić, osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, Duško Šarić, brat narko-bosa Darka Šarića, Goran Soković i Rodoljub Radulović, najbliži Šarićevi saradnici, Saša Vujisić, bivši pripadnik Vojnoobaveštajne agencije, optužen za obezbeđivanje plantaže droge na „Jovanjici”, Miroslav Kurak, optužen za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Međunarodna poternica raspisana je i za Jetmirom Gočajem, osumnjičenim za ubistvo studentkinje Ivane Krivokapić u Beogradu.

Simboli na amblemu i zastavi

Interpol ima amblem i zastavu od 1950. godine. Amblem obuhvata globus, da bi naznačio aktivnosti širom sveta, maslinove grančice koje simbolizuju mir, vagu koja je simbol pravde i vertikalni mač koji predstavlja policijsku akciju. Zastava, koja se koristi za protokolarne događaje, ima amblem u sredini i četiri munje koje simbolizuju telekomunikacije i brzinu akcije policije.