Zaljuljao se svetski finansijski poredak

Vašington je pribegao nizu vanrednih mera, a među njima je i formiranje specijalnog Programa bankarskog finansiranja, kojim će nastojati da sanira obaveze prema klijentima Američki predsednik Džozef Bajden obratio se naciji povodom najvećeg bankarskog bankrota od 2008. godine, odnosno drugog najskupljeg u istoriji SAD, i najavio „odlučno kažnjavanje odgovornih”. Američka ministarka finansija Dženet Jelen u nedelju je dva puta menjala mišljenje o tome koje bi sve poverioce 16. najveće banke u SAD država trebalo da zaštiti od činjenice da Banka Silicijumske doline (SVB) prošlog petka nije imala da im na njihov zahtev isplati novac.

Bundesbanka je juče održala krizni sastanak zbog još neizvesnih posledica urušavanja SVB-a s dojučerašnjim sedištem u Santa Barbari (Kalifornija). Na finansijskim berzama, od Hongkonga do Volstrita, otvoreno je nelagodno pitanje: Da li je američki i s njim tesno povezani svetski bankarsko-finansijski sistem na ivici nove krize nakon neslavnog kolapsa Banke Silicijumske doline krajem prošle sedmice? Mnogo je različitih procena na vodećim zapadnim finansijskim berzama. U ovom trenutku prevlađujuće mišljenje na Volstritu i u londonskom Sitiju jeste da kolaps SVB-a nije novi globalni „Liman momenat” – kada je bankrot te američke banke zaljuljao svetski finansijski poredak.

Svetske berze su juče, prvog radnog dana nakon propasti SVB-a, pokazale izvesne znake krizne panike. Naime, akcije bankarskog sektora širom sveta beležile su osetni pad vrednosti (u Evropi je bankarski indeks Stoks zabeležio minus od 5,7 odsto, a akcije španske banke Sabadel minus od devet odsto), kao i barel nafte, čija se cena srozala ispod 80 dolara. Istovremeno, tržišna vrednost unce zlata krenula je opet da raste, kao i vrednost državnih obveznica, čiji je rast ponegde bio najveći od 2008. godine – kad je na urušenom američkom hipotekarnom tržištu pokrenuta najveća svetska finansijska kriza od Drugog svetskog rata.

U međuvremenu, manje-više je poznato šta se desilo kalifornijskom SVB-u (banka osnovana 1983). Naime, dan nakon što je „Blumberg” prošle sedmice objavio izveštaj u kojem je „Faunders fond”, kompanija rizičnog kapitala iz San Franciska, ocenio da je vreme za povlačenje novca iz SVB-a, klijenti te banke nasrnuli su na njene filijale pokušavajući da odatle izvuku ukupno 42 milijarde dolara svojih depozita. U njenoj kasi nije bilo toliko para, te se panika razlila: akcije SVB-a izgubile su gotovo 70 odsto vrednosti pre nego što je zaustavljeno trgovanje. Nakon toga, Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) SAD stavila je katanac na Banku Silicijumske doline i preuzela sve njene depozite. Usledio je dramatični vikend, u kojem su se zvanični Vašington, američko Ministarstvo finansija i Federalne rezerve suočili s mračnom situacijom.

S jedne strane, Banka Silicijumske doline „u trenutku propasti” (što je ocena FDIC) imala je 209 milijardi dolara imovine i 175,4 milijarde dolara depozita. S druge, zvanični Vašington se početkom vikenda suočio s još neizvesnim brojem depozita u SVB koji su bili iznad granice osiguranja od 250.000 dolara, pri čemu je banka iz Santa Barbare istovremeno imala najvišu stopu investiranog novca depozitora u američke hartije od vrednosti, višu od bilo koje druge banke u SAD.

Problem SVB-a nije bio, kao kod većine propalih banaka, loša kreditna politika koja napravi rupu u aktivi bilansnog stanja. Drama u SVB-u nastala je usled neusklađenosti između obaveza po depozitima klijenata i izmenjenih vrednosti visokokvalitetnih državnih obveznica na koje je igrala. Naime, odluka Federalnih rezervi da od prošlog marta naglo i oštro povećavaju kamatne stope dovela je do promene vrednosti državnih hartija od vrednosti SAD. Inače, karakteristika obveznica i hartija od vrednosti je da kada prinosi ili kamatne stope rastu (na primer u borbi države protiv inflacije), cene padaju i obrnuto. Banka Silicijumske doline je inače nedavno saopštila da je za prodaju nekih od tih hartija od vrednosti bilo potrebno 1,8 milijardi dolara i da nisu uspeli da prikupe kapital kako bi nadoknadili gubitak, jer su njihove akcije počele da opadaju: pojedine njene investitore posle toga je počela da hvata jeza.

U međuvremenu, nakon Banke Silicijumske doline, američke regulatorne vlasti zatvorile su i Signačer banke u Njujorku, tesno povezanu s kriptoindustrijom. Do ovog „katanca” došlo je, inače, nakon što je Silvergejt, druga najveća banka podrške kriptosektoru, najavila da ide u likvidaciju.

Da bi sprečio širenje bankarske krize (kod kuće, a možda i u inostranstvu), Vašington je pribegao nizu vanrednih mera, među kojima i formiranju specijalnog Programa bankarskog finansiranja, koji će sumom od 25 milijardi dolara i uz podršku Ministarstva SAD nastojati da sanira obaveze prema klijentima dve propale banke. Regulatori banaka su saopštili da klijenti Signačer banke od juče imaju pun pristup svojim depozitima.

„Svi deponenti ovih institucije biće obeštećeni. Nijedan gubitak neće snositi poreski obveznici”, izjavili su američki bankarski regulatori.

Rovovska borba klijenata SVB-a za svoje depozite teče sada uporedo s preispitivanjem, da li je prvi bankarski kolaps u SAD od 2008. mogao biti sprečen boljim nadzorom poslovanja banke, posebno u vreme pandemije. Krajem 2020. ukupna imovina banke iznosila je 115 milijardi dolara, dok je dve godine kasnije skočila na oko 212 milijardi dolara, kad je istovremeno prijavila da ima 15 milijardi neotplaćenih kredita. Godinu dana ranije, banka nije uzimala kredite. Da li je tu bilo signala za uzbunu, preispitaće se u Vašingtonu.