Gruzija ne bi da ulazi u rat protiv Rusije

Gruzija, ili barem deo njene vlasti, želi po svaku cenu da izbegne uvlačenje svoje države u rat, a njen premijer Irakli Garibašvili pokazao se kao izuzetno odlučan i hrabar u toj nameri. U situaciji mobilizacije snaga na podršci Ukrajini, koju na svaki način, i vojno i politički, sprovode njeni saveznici, gruzijski premijer je poručio ukrajinskim vlastima da gledaju svoja posla. Od početka rata u Ukrajini na Tbilisi se iz Kijeva otvoreno vrši pritisak da oružano pomogne Ukrajini, čemu se Gruzini opiru. Sada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otvoreno podržao proteste u Gruziji, a Garibašvili je njemu i njegovim saradnicima poručio da vode računa o svojoj državi, a ne o Gruziji.

„Kad osoba čija je država u ratnom stanju nađe vremena i komentariše destruktivnu akciju koju ovde sprovodi nekoliko hiljada ljudi, to je direktan dokaz da je motivisana da se nešto promeni i u našoj zelji”, rekao je u nedelju gruzijski premijer i dodao da mnoge sile pokušavaju da uvuku njegovu zemlju u vojni sukob s Rusijom.

Premijer je dodao da će se Gruzija pobrinuti za sebe, a da su vlasti u Kijevu nezadovoljne činjenicom da se Tbilisi nije uključio u rat. Kritikovao je i druge Ukrajince koji su podržali gruzijske proteste: „Izašli su Kličko, Fejgin i još neki opskurni ljudi, ukrajinski političari, izašli su Arahamija i neki nesrećni gubitnici, koji kažu da su potrebne promene, neki scenariji, državni udar. Ovo je direktna intervencija”, ukazao je Garibašvili.

Vlasti u Gruziji suočavaju se s protestima pokrenutim zbog usvajanja zakona o stranim agentima. Posle oštrog sukoba policije i protestanata i najave predsednice Salome Zurabišvili da će staviti veto na izglasani zakon, on nije prošao drugo glasanje u skupštini, pa je povučen. Vlasti su bile izložene velikom spoljnom pritisku zato što je zakon predviđao da se moraju registrovati mediji i nevladine organizacije koje primaju više od 20 odsto stranih sredstava. Iako su primedbe SAD i EU glasile da je to „ruski zakon” (pošto je usvojen i u Rusiji), gruzijska vladajuća stranka je podsećala da je istovetan zakon na snazi u SAD još od 1938. godine i da oni koji dobijaju novac iz inostranstva za svoj rad i tamo moraju to da saopšte vlastima.

Međutim, protesti su nastavljeni, traži se ostavka vlade i puštanje na slobodu bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija iz zatvora. Predsednica je ranije uporno odbijala da pomiluje Sakašvilija, koji je prepolovio svoju težinu (sa 120 na 64 kilograma) u zatvoru posle štrajka glađu i tvrdnji da ga tamo truju. Apelacioni sud u Tbilisiju odbio je da zbog zdravstvenih razloga pusti Sakašvilija na slobodu, a njegovi advokati su najavili da će se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava.

Sakašvili je uhapšen u oktobru 2021. godine nakon što se iznenada vratio u Gruziju tako što se prošvercovao vozeći se trajektom iz Ukrajine, iako je protiv njega podignuta optužnica u odsustvu i osuđen je za zloupotrebu položaja tokom obavljanja predsedničke funkcije. Pošto je ilegalno ušao u Gruziju, pozvao je na masovne antivladine demonstracije i tada je uhapšen.

O celoj situaciji koja se u poslednje vreme zaoštrava u Gruziji deo javnosti smatra da je na delu pokušaj obojene revolucije u Tbilisiju, koji bi doveo do promene vlasti i instaliranja vlade koja bi sledila zapadne zahteve, a ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je povodom demonstracija u Tbilisiju da protesti podsećaju na kijevski Majdan.

Garibašvili je rekao da nimalo ne sumnja da je nekoliko meseci pre početka sukoba u Ukrajini bivši predsednik Sakašvili poslat u Gruziju „sa sasvim konkretnim zadatkom – da izvrši državni udar i uvuče Gruziju u sukob u pravom trenutku”. On je na državnoj televiziji rekao da zna da je nekoliko desetina ljudi došlo iz Ukrajine u Tbilisi da podstaknu nemire, ali da u tome neće uspeti. „Želim svim borcima u Ukrajini da se zdravi vrate porodicama, ali ne nasedajte na prljave provokacije. Mi znamo mnogo više nego što oni mogu da zamisle. Država je jaka... dok je Gruzijski san na vlasti nećemo dozvoliti otvaranje drugog fronta, to ne dolazi u obzir”, zaključio je Garibašvili.

Politička, pa i fizička borba između gruzijske vladajuće stranke i opozicije iz skupštine prenela se 8. marta na ulice pošto je u prvom čitanju usvojen zakon koji su i u nacrtu kritikovali zapadni saveznici Gruzije. Suzavac, vodeni topovi i Molotovljevi kokteli zaposeli su ulice glavnog grada, ali su sledećih dana demonstracije nastavljene u mirnijoj situaciji. Više od stotinu osoba je privedeno i uglavnom su sve puštene.