Najviše plastike utroši se na pakovanje hrane

Plastične flaše koje zagađuju okolinu čest su prizor s kojim se susreću aktivisti za zaštitu životne sredine. Plastika ugrožava i ljudsku vrstu jer sadrži hemikalije koje se stručno zovu – ftalati ili plastifikatori.

Postoji više studija koje govore o njihovoj štetnosti na ljudski organizam. Tako studija objavljena u „Međunarodnom časopisu za andrologiju”  (International Journal of Andrology) ukazuje da izloženost ovim materijama utiče na endokrini sistem kao i na bitne razvojne procese. Umanjuje razvoj dela mozga kod male dece koji je zadužen za proizvodnju testosterona kod dečaka. Druga studija ukazuje da izloženost ftalatima ima direktan uticaj na ćelije u disajnim organima i dovodi do njihove promene i jedan je od glavnih uzroka astme.

Verovali ili ne, čak 60 odsto proizvedene plastike u svetu potroši se na pakovanje hrane i pića. Istraživanje je pokazalo da flaširani sokovi i voda, konzervirana hrana, sladoled, hamburger, gotova jela i pomfrit mogu da sadrže visok nivo ftalata.

Kako smanjiti negativan uticaj

I kod nas je ovo vrlo aktuelna tema o kojoj se govori i čine se pokušaji da se smanji upotreba plastike. Jedan od primera je i uvođenje papirnatih kesa u zamenu za plastične koji imaju dugi vek raspadanja. Održavaju se i naučni skupovi i prate novine u svetu koje imaju cilj da negativan uticaj otrovnih hemikalija svedu na najmanju meru. Zaključeno je da su hemikalije neophodne i neizbežne u svakodnevnom životu, ali je bitan način na koji se njima upravlja da bi se smanjio rizik i postigla veća bezbednost.

U naučnoj zajednici još uvek postoji dilema da li su sva hemijska jedinjenja štetna po zdravlje ljudi, bez obzira na to što se uvlače i u lance ishrane.

Početkom februara, pet evropskih zemalja – Nemačka, Holandija, Danska, Švedska i Norveška – saopštile su da rade na predlogu zabrane takozvanih PFAS jedinjenja, a u pitanju je više hiljada jedinjenja koja se nalaze u mnogim proizvodima.

„Alternativa za bezbednije hemikalije – Alhem” je svojevremeno iznela podatak da hemijska industrija čini više od 10 odsto cvetske ekonomije, a na svetskom tržištu postoji najmanje sto hiljada hemikalija koje imaju komercijalnu vrednost, od kojih je 85 odsto s nepoznatim svojstvima.

Predstavnici ove organizacije upozorili su da hemijskih otrova može biti i u farbama, sredstvima za suzbijanje insekata, osveživačima prostora, u tkaninama, plastici, zatim u igračkama, nameštaju, odeći, obući, podnim oblogama, ambalaži.

Građani Srbije prepoznaju da se hemikalije nalaze u predmetima za svakodnevnu upotrebu, iskustvo je „Alhema”, ali više od polovine ispitanika ne proverava etikete o sadržaju, a još manje njih se pridržava uputstva za upotrebu.

Čak i dečje igračke sadrže mnoge štetne hemikalije pa se savetuje potrošačima da kupuju lutke od tkanine i plišane igračke izrađene od prirodnih vlakana. Savet je i da se operu svi plišani predmeti, da se bebama ne kupuju igračke izrađene od meke plastike, jer ona nije pogodna za decu mlađu od tri godine.

Prilikom čišćenja kuće ili stana povećava se nivo hemikalija, ali za higijenu se mogu koristiti i soda bikarbona, sirće, kuhinjska so, limunov sok i drugo.

Sredstva za čišćenje podova, tepiha i nameštaja mogu da sadrže veoma opasne rastvarače i konzervanse, ali zato je sve više u upotrebi tepih servis. Za podne obloge kao što je linoleum, vinil-ploče, prirodni kamen i lakirano drvo, kao i za plastični i drveni nameštaj treba koristiti vodu, a u slučaju teške zaprljanosti blaga višenamenska sredstva za čišćenje.

Za ormane, stolove i ostali nameštaj od drveta dovoljna je vlažna krpa.

Za glancanje drvenih površina dobro je i laneno ulje ili vosak.

Mrlje na tepisima i meblu mogu se ukloniti vodom ili uz pomoć rastvora sirćeta i blagog deterdženta u slučaju teške zaprljanosti.

Kako se još može izboriti sa štetnim materijama?

Najlakši način je da se smanji upotreba plastike. U prodavnici bi trebalo pročitati etiketu, jer ftalati moraju da budu navedeni u sastojcima.

Postoje i kozmetičke kompanije koje sada na pakovanju svojih šampona ili losiona navode da ne sadrže ftalate.

Staklena i platnena ambalaža je bolja

Što se tiče skladištenja ostataka i druge hrane, najbolje je koristiti staklene posude kada je to moguće, a ako nije moguće, izbeći korišćenje plastičnih kontejnera, najbolje je ostaviti hranu da se ohladi na sobnoj temperaturi pre nego što se spakuje u plastičnu posudu. Savet je i da se više koriste cegeri, staklene činije, posude, voštane krpe, kutije od bambusa, a i vodu ne treba piti iz plastičnih flaša.

Povratak prirodnim elementima, smanjenje plastičnih posuda i predmeta u svakodnevnom životu nije samo stvar zakona i propisa, već i način da kao pojedinci sami pomognemo sebi i izborimo se za zdraviji način života, slažu se ekolozi.

Opasna mikroplastika

Plastika se troši tokom upotrebe i razbija na male fragmente koji se nazivaju mikroplastika. Dužim stajanjem hrane u plastici ili podgrevanjem u istoj, mikroplastika može da migrira u hranu.

Dugotrajno izlaganje mikroplastici ometa endokrini sistem i povećava rizik od bolesti srca i razvoja dijabetesa tipa dva. Viši nivo dioksina, ftalata i krvnog pritiska povezan je sa smanjenom glukozom natašte, gojaznošću, pojavom insulinske rezistencije i značajno povećava rizik od pojave dijabetesa tipa dva. Studija iz 2020. godine pokazala je da preterano izlaganje mikroplastici dovodi do lošeg zdravlja creva i lošijeg imuniteta.

Prosečna osoba u SAD kroz hranu godišnje unese 50.000 čestica mikroplastike, a ukoliko pije flaširanu vodu, onda se količina povećava na 90.000 čestica, a dodatnih 30.000 čestica unese se udisanjem iz neprehrambenih proizvoda.

Planovi za odlaganje otpada

Prema Programu upravljanja otpadom do 2031. godine naša država planira da u svakoj opštini ima po jedan centar za sakupljanje ove vrste otpada, ali da bi se taj plan ispunio, pre toga neophodno je da se izgradi potrebna infrastruktura. Sada u Srbiji gotovo da nema posebnih mesta za odlaganje i prikupljanje opasnog kućnog otpada. Prazne boce od kozmetičkih preparata i kućne hemije ili kante s ostacima boja i lakova po običaju završe u kontejnerima za odlaganje komunalnog otpada.

Večne hemikalije

Profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Beškoski nije za potpunu zabranu više hiljada jedinjenja, poznatih kao „večne hemikalije”, a koje su najavile evropske zemlje. One imaju veliku primenu u industriji i za njih trenutno ne postoje adekvatne zamene, ali profesor Beškoski smatra da njihovu upotrebu treba ograničiti u oblastima u kojima mogu da dovedu do povećane akumulacije u ljudskom organizmu.

– U vezi s PFAS jedinjenjima rade se istraživanja da se odredi koje su tačno koncentracije koje su zabrinjavajuće i koje bi mogle da izazovu negativne efekte po ljudsko zdravlje. PFAS ne treba mešati sa ftalatima jer je reč o „drugoj klasi jedinjenja” u odnosu na PFAS – objasnio je za „Magazin”.

Tako se PFAS danas koriste u, recimo, pakovanjima za hranu.

Da vam se pica ne bi lepila na karton, karton je premazan time. Kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj pećnici, unutrašnji zid kese je premazan takođe. To prosto nije dobro, ali govori se o zabrani više hiljada jedinjenja, a među tih gotovo 10.000 jedinjenja spada i nekoliko stotina lekova koji poseduju tu kovalentnu ugljenik-fluor vezu, poput recimo fluoksetina ili prozaka ili ciprofloksacina. Jedna vrsta PFAS ulazi u „Bajerov” lek protiv raka jetre i bubrega, a za pronalaženje zamene trebalo bi do 15 godina – objašnjava Beškoski zašto ne treba preduzimati ovako oštre mere koje su najavile neke evropske zemlje.

D. S.