Atomski blizanac „Gasproma"

Uz gas, naftu i oružje, Moskva je nedavno kao četvrto polje „ruskog izazova“ razvijenom svetu izdvojila još i nuklearnu industriju. Velika imena iz te oblasti – „Areva” (Francuska), „Simens“ (Nemačka), „Tošiba“ (Japan), „Vestinghaus-elektrik“ (SAD, u vlasništvu „Tošibe”) i „Dženeralelektrik – Hitači” sučeljavaće se u doglednoj budućnosti i sa „Rosatomom”, nuklearnim parnjakom već poznatog „Gasproma”.

Zamišljeno je da, u interesu racionalnosti, „Rosatom” objedini sve što već deluje u civilnom i vojnom sektoru ruske nuklearne industrije – od istraživanja, proizvodnje reaktora, struje do atomske bezbednosti. Ali, od 2012. do 2030. novoobrazovani div bi trebalo da isporučuje po dva reaktora godišnje, a udeo njegove proizvedene elektrike trebalo bi da naraste sa 16 na 30 odsto kod kuće. Time bi se uštedelo u potrošnji gasa, u nastojanju Moskve da ga bude što više za plasman u inostranstvu.

Naravno, računa se i sa atomskim centralama za izvoz. Posle perioda suzdržanosti prema nuklearnoj elektroenergiji, u SAD i zemljama Zapada vlada novo interesovanje za „atomsku struju“ – svakako, pod rastućim brigama zbog nedostatka energije svake vrste.

Neke od pojedinosti možda bolje ukazuju na značaj koji Moskva pridaje novoj korporaciji (decembar, 2007). „Kuća firme“, kancelarije i istraživački centar prostiraće se na površini od trideset hektara (milijardu i 200 miliona dolara troškova izgradnje!), koja će početi da se gradi 2009. Spisak imena rukovodećeg tima koji je sastavio Vladimir Putin takođe je impresivan: Sergej Kirijenko i Sergej Sobjanin, jedan Jeljcinov premijer i jedan doskorašnji funkcioner Kremlja, pojačan Upravnim odborom sa zvučnim titulama (Belousov zamenik ministra za razvoj, Borovkov glavni savetnik za vojnu industriju, Bortnjikov šef FSB za ekonomsku bezbednost, Brjačev, Prihodko, Šuvalov saradnici šefa države, Verhovcev funkcioner resora odbrane... ).

Cilj je da se postsovjetski haos u sektoru „nuklearne eksploatacije“ prikupi, komercijalizuje i dovede u logičan proizvodni red. Rusija raspolaže sa oko 870 hiljada tona uranijumskih rezervi, ne računajući milion tona tuđih depozita, dostupnih kroz ugovore o zajedničkoj eksploataciji. Opisujući kompaniju, Kirijenko je rekao da će ona „zatvoriti pun krug“, od iskopa rude, proizvodnje i obogaćivanja urana, do proizvodnje centrala i elektroenergije. Govorio je, dabome, o civilnoj komponenti, podaci o vojnoj su tajna.

„Smatramo da će naši konkurenti biti transnacionalni giganti“, rekao je.

Na nišanu su tržišta nuklearnih usluga Evrope i SAD. Na ovo poslednje, Rusi za sada plasiraju samo uranijum iz demontiranog oružja (program „megatona za megavate“). Svaki eventualni višak zaustavljen je američkim antidamping carinama, ali Moskva očekuje da će se prepreka ukloniti tokom pet sledećih godina, s obzirom na to da potrošači složno traže snabdevanje iz Rusije. Ruska postrojenja za obogaćivanje urana su efikasnija od zapadnih.

Interesovanje „Rosatoma” za uran privuklo je kanadski „Kameko” i japanski „Micui”, koji nude zajedničku eksploataciju nalazišta u Kanadi, Rusiji i Dalekom istoku. Raspored već postojećih je takav da „Rosatom” procenjuje da su mu opcije široko otvorene – da izabere „partnerstvo, koje bi ga učinilo vodećim u svetu“. Dabome, to dopunjuje sliku o preporođenoj Rusiji.

Petar Popović

-----------------------------------------------------------

Australijski uranijum možda Rusiima

Kambera – Australija je juče saopštila da će ponovo, zbog događaja u Gruziji, razmatrati ranije postignuti dogovor o prodaji nuklearnog goriva Rusiji.

Prethodna australijska konzervativna vlada je u septembru 2007. pristala da proširi ugovor iz 1990. o prodaji uranijuma Rusiji, pod uslovom da ga Moskva ne prosleđuje Iranu, preneo je Rojters. „Prilikom ratifikacije tog ugovora, vlada neće uzeti u obzir samo njegove odredbe, nego i nedavna dešavanja u Gruziji”, izjavio je australijski ministar spoljnih poslova Stiven Smit.

Bivši premijer Australije Džon Hauard sklopio je prošireni ugovor sa tadašnjim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na sastanku lidera azijsko-pacifičkog regiona u Sidneju i istakao da će „striktna” kontrola obezbediti da se uranijum ne koristi za proizvodnju nuklearnog oružja.

Australijski parlamentarci koji raspravljaju o tome da li ugovor treba da stupi na snagu izjavili su da je malo verovatno da će Putin, sadašnji premijer Rusije, poštovati uslove ugovora i garanciju da će australijski uranijum upotrebljavati samo u civilnoj nuklearnoj industriji.

Rusija, Kina i Indija su veoma zainteresovane da kupuju uranijum od Australije za razvoj civilne nuklearne energetike, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Australija poseduje, prema rečima eksperata, oko 40 odsto svih raspoloživih svetskih rezervi uranijuma.

Tanjug