Vreme je za pomirenje u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je u jeku kampanja za predsedničke izbore. Kandidat stranaka koje u ovoj državi predstavljaju srpski narod je Andrija Mandić.

Andrija Mandić je predsednik Nove srpske demokratije i jedan od vođa Demokratskog fronta. Rođen 1965. godine, Andrija Mandić je mlad ušao u prvi red naše nacionalne politike. Imao je tada trideset i dve godine, ali je već diplomirao na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Pod­go­rici. Pre političkog angažmana, bio je uspešan preduzetnik. Kao direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala, organizovao je prvu privatnu proizvodnju aluminijumskih legura u Crnoj Gori. Ovaj uzorni i skromni čovek, sa decom koja su završila fakultete, članovima porodice koji svi rade, bez bilo kakve političke ili korupcionaške afere, bavi se politikom već tri decenije. Učesvovao je u dva rata – 1991. i 1999. godine. Odlikovan je za komandovanje lakom samohodnom artiljerijskom baterijom Pete motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. I Mandićevi preci bili su u službi otadžbine. Deda je proveo rat u borbi protiv fašizma, a komunistički teroristi ubili su ga 1947. godine uzimajući njegove ćerke za taoce. Andrijin pradeda, kapetan Ilija Mandić, bio je poslanik na Velikoj narodnoj skupštini srpskog naroda u Crnoj Gori, koja se sastala u Podgorici 1918. godine. I on je mučki ubijen u miru, od neprijatelja srpskog naroda.

Mandić je na čelo Srpske narodne stranke stao 2000. godine.  Ova mala stranka koja je u Srbiji imala nekakvu saradnju sa DSS-om, ostala je upamćena po tome što njen poslanik u saveznom parlamentu nije želeo da glasa za „Zakon o borbi protiv terorizma” sprečivši tako dalje podele i omraze, a možda i zavođenje diktature u Srbiji. Neprekidno u opoziciji režimu Mila Đukanovića, Mandić ne samo da je vodio najdosledniju opozicionu stranku u Crnoj Gori, već je ključno doprineo okupljanju srpskog naroda. Stranka je na početku imala podršku svega nekoliko procenata birača, da bi već 2008. Mandić bio drugi po snazi kandidat za predsednika države, dok je stranka i kasnije koalicija prešla dvocifreni procenat podrške. Demokratski front je dugo vremena bio jedina opozicija Đukanovićevoj samovladi.  Mandić je na tom putu bio hapšen, suđen, napadan, progonjena mu je porodica, a sin mu je sa šesnaest godina bio jedini maloletnik koji je u Evropi bio zatvoren u običnom zatvoru. Sve optužbe kasnije su odbačene i pokazale se kao klevete, ali Demokratski front, ni Srpska narodna stranka (od 2010. Nova srpska demokratija) sve do 2020. i trijumfa litijskog pokreta, nisu imali značajniju podršku iz Srbije.

Bilo je mnogo razloga za slabo držanje matice srpskog naroda. Podrška srpskom narodu u Crnoj Gori aktivirala bi snažne NATO resurse koji su u srpskom narodu Crne Gore videli neprijatelje još u ona vremena kada je Ruska Federacija podržavala nezavisnost i Đukanovićev režim. Tu su i klanovi terazijskih Crnogoraca, gnevni na čoveka koji smatra da su Leskovčanin, Kninjanin, Somborac, Beograđanin i Kumanovac jednako sunarodnici kao i Srbi iz Podgorice. Smetao im je i neko ko je samo i isključivo u službi svog naroda.

Andrija Mandić je tokom proteklih decenija pokazao da ume da vodi politiku, da okuplja građane i narode oko zajedničkog cilja. Savez stranaka i najbolje plasirana koalicija iz 2020, koji su pobedili Đukanovića, utemeljeni su na radu DF-a, Nove srpske demokratije i Andrije Mandića. Samo su njih nastojali da ostave izvan vlasti, a srpski narod dodatno obesprave. Međutim, građani su nepogrešivo znali ko je u pravu, pa je DF ušao u vlast u velikoj većini opština u kojima su u međuvremenu birani odbornici. Posebno je važan trijumf srpskih stranaka u Podgorici krajem prošle godine. Voljom duboke države oborenog režima, pojedinih rasistički nastrojenih zapadnih političara i sebičnošću dvoidentitetskih stranka, predstavnici srpskog naroda držani su sve ovo vreme van koalicionih vlada. Zato su Mandićeva kandidatura i njegova pobeda jedan preko potrebni doprinos uspostavi ravnopravnosti, ali i pomirenju.

Srbija ne sme imati mnogo nedoumica. Dokle god je u Crnoj Gori ugrožena naša crkva, obespravljeni naši sunarodnici, brisano naše pismo i traju kampanje mržnje protiv Srba i Srbije, nemoralno je razmišljati o njoj kao o građanskoj državi u kojoj su sve stranke „naše”. Takođe, dolazak Andrije Mandića na čelo crnogorske države, kao prvog deklarisanog Srbina posle kralja Nikole na tom mestu, podstakao bi njenu multietničnost. Za one koji Srbe mrze ili ih se boje, bio bi to najbezbolniji put integracije crnogorskih naroda budući da predsednik u demokratskim društvima sa širokim vladajućim koalicijama ima najviše časti ali ne i mnogo stvarne vlasti.

Vreme je za pomirenje, za demokratsku Crnu Goru koja jedina i može da se ubrzano modernizuje.

Napredni klub