Strane investicije napunile i devizne rezerve

Srbija trenutno ima najveće devizne rezerve u istoriji, pohvalio se pre nekoliko dana predsednik države Aleksandar Vučić. Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) konstantno rastu od 2017. godine i krajem 2022. iznosile su 19,4 milijarde evra. To je duplo više nego u periodu svetske ekonomske i finansijske krize 2008. i za 9,2 milijarde evra više nego krajem 2016. Samo tokom 2022. one su porasle za gotovo tri milijarde evra. Prema ekonomskoj definiciji, devizne rezerve služe pre svega za izmirenje obaveza države prema inostranim poveriocima, odnosno stub su odbrane i otpornosti svake zemlje od spoljnih rizika.

Centralna banka u nedavno objavljenoj analizi nabraja glavne uzroke povećanja. To je pre svega priliv po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) koje od 2015. više nego u celosti pokrivaju deficit tekućeg računa. Podsećanja radi, u 2022. priliv po osnovu SDI dostigao je novi rekord od preko 4,4 milijarde evra. Pored toga, tokom 2020. i 2021. povećanju deviznih rezervi u izvesnoj meri doprineli su i prilivi po osnovu emitovanja državnih dužničkih obveznica. Rastu deviznih rezervi doprineo je i kredit državi od Ujedinjenih Arapskih Emirata od 945,8 miliona evra, kao i prva tranša kredita od MMF-a po osnovu stendbaj aranžmana od 985,6 miliona evra. Inače, MMF je Srbiji odobrio stendbaj aranžman u vrednosti od oko 2,4 milijarde evra. Deo od ukupnog iznosa sredstava biće povučen tokom 2023. godine, dok će se preostali deo za 2024. tretirati kao sredstva iz predostrožnosti.

Sem toga, u poslednjih šest godina (2017–2022) NBS je bila neto kupac deviza na deviznom tržištu u svim godinama, izuzev u pandemijskoj 2020, i ukupno je neto kupila 5,1 milijardu evra što je takođe faktor povećanja deviznih rezervi. U njihovoj strukturi krajem 2022, najveće učešće imaju inostrane hartije od vrednosti, visokolikvidne, s najvišim kreditnim rejtingom što iznosi 43,6 odsto. Kada je reč o učešću zlata, od 2019. ono je oko ili više od 10 procenata, čime je gotovo udvostručeno u odnosu na prethodne godine. Krajem 2022. učešće zlata u strukturi deviznih rezervi iznosilo je 10,8 odsto, što je znatno više od proseka za zemlje u usponu i razvoju, a njegova količina je bila 38,5 tona, od čega je samo u 2022. kupljena 1,1 tona zlata iz domaće proizvodnje.

U valutnoj strukturi deviznih rezervi, na kraju 2022. učešće evra je 73,6 odsto, a dolara 22,8. Struktura deviznih rezervi usklađena je s valutnom strukturom spoljnog duga javnog sektora, što potvrđuje i poslednji raspoloživi podatak za treći kvartala 2022. o učešću spoljnog duga javnog sektora u evrima od 72 procenta i učešću duga u dolarima od oko 20 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, potvrđuje da je rast deviznih rezervi posledica zaduživanja i priliva SDI.

„Najbolje je kada devizne rezerve rastu iz suficita u trgovini sa svetom. To je najzdraviji i najsigurniji izvor za finansiranje deviznih rezervi. A mi imamo deficit u trgovini sa svetom. Devizne rezerve Rusije i Kine nastale su iz suficita u trgovini. Imamo i veliki priliv doznaka kojim se finansira taj deficit. One jesu dostigle pet milijardi evra, ali je to zbog inflacije kao četiri milijarde ranije. Važan pokazatelj je koliko raste naš spoljni dug u odnosu na devizne rezerve, a on je znatno porastao”, kaže Arsić. Dodaje da države povećavaju devizne rezerve jer u svetu rastu rizici.

Iz NBS navode da su ukupne globalne devizne rezerve znatno rasle u prethodnim decenijama, dostižući maksimum krajem 2021. od blizu 13.000 milijardi dolara, što je preko šest puta viši nivo nego pre 20 godina. Najveće povećanje rezervi ima Kina s manje od 100 milijardi dolara početkom dvehiljaditih na oko 3.300 milijardi dolara, koliko su iznosile krajem 2022. Prema podacima MMF-a o valutnoj strukturi ukupnih deviznih rezervi na svetskom nivou američki dolar i dalje ima dominantno učešće, a učešće zlata na svetskom nivou u periodu 2013–2016. bilo je sniženo na oko devet do deset procenata nakon čega je usledio postepeni rast. Najveće učešće zabeleženo je u 2020. godini od blizu 14 odsto.