Uragan nad američkom politikom

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. septembra – „Sve zavisi od Gustava” – strepnja je koja je prostrujala Amerikom, pa i prostorima izvan nje. Kao da je došlo do prevrata u kome se glavne uloge, u domaćim i globalnim poslovima, dočepao dosad nepoznati – nadržavni imperator.

Rečeni Gustav je – uragan, koji se danas sručio na središnji deo obale SAD u Meksičkom zalivu, istumbao sudbinu velikog broja stanovnika, otežao snabdevanje naftom i nametnuo se kao sila koja bi mogla da utiče na izbor „najmoćnijeg čoveka sveta”, za kakvog slovi lider ovdašnje supersile. Odavno, reklo bi se, jedno nevreme nije izvršilo tako žestok pritisak na političko vreme, kao ovo ovde.

Pred nalet Gustava, u vanredni pogon stavljena je cela postojeća i dolazeća američka vlast. Strateški prioriteti i rukovodstva i izborne predsedničke kampanje premeštali su se žurno, gotovo u ritmu egzodusa, oko dva miliona građana sa ugroženih područja Luizijane, pre svega, ali i drugih saveznih država – Teksasa, Misisipija, Alabame i Floride.

U prvi plan je, pre izbornih obećanja „svetlije budućnosti” izbila mračna prošlost. Uragan Katrina je pri tri godine opustošio Nju Orleans sa okolinom, odnevši više od 1.600 života, mahom siromašnih crnaca, pa se ulažu napori da se takva katastrofa, pa ni užas manjih razmera, ne ponove.  

U drugom planu je, bar za trenutak – sve drugo. I ratovi u Iraku i Avganistanu, i kriza u odnosima s Rusijom oko gruzijskih ocepljenih provincija, i hronične brige Džordža Buša, baš kao i konvencija Republikanske stranke, u čijim je rukama izvršna vlast, koja treba da u Sent Polu (Minesota) ozvaniči Džona Mekejna (72) i Saru Pejlin (44) kao stranačke kandidate za predsednika i potpredsednicu SAD…

Uragan se nadvio nad politikom, kao snaga koja može da je preusmerava. Zbog preduzimanja mera protiv njega, i Buš i potpredsednik Ričard Čejni su otkazali učestvovanje na stranačkoj konvenciji, Mekejn je uvod prepolovio na tri i po sata, i s dnevnog reda skinuo većinu svečarskih manifestacija, s težnjom da se legitimiše kao vođa kome su iskušenja masa na postradalom jugu, važnije od izborne promocije.

Solidarnost sa ugroženima iskazao je i izborni tandem Demokratske partije, Barak Obama (47) – Džozef Bajden (65). Nagovestio je, kao i republikanski par, prikupljanje pomoći stradalnicima, prestrojavanje kampanje ka zbrinjavanju ojađenih…

Iako su oba predsednička kandidata, Obama i Mekejn, apelovali da se elementarna nepogoda ne koristi u izborne svrhe, u taborima njihovih pristalica primetne su kalkulacije u stilu: kome može da doprinese ili odmogne veća ili manja uraganska tragedija.

Po tom surovom obračunu, vihor može obema stranama – i da doduva i oduva, da im donese i odnese glasove birača. Mekejn je, pri tom, u delikatnijem položaju. Podsećanje na kikseve republikanske vlasti, okrivljene da je u Katrini reagovala i neorganizovano i neblagovremeno, već mu oduzima popriličan procenat izborne podrške, dok bi ga ponavljanje kobnog nemara „utotalilo”. U prilog bi mu išlo bitno smanjivanje teških posledice, pogotovu ako bi se ispostavilo da je on lično uticao na povećanu savesnost i preduzimljivost nadležnih službi.

Obamina pozicija je, na prvi pogled, jednostavnija. Na njemu je da masovnom mobilizacijom donatora i volontera, što mu je uspelo u izbornoj kampanji, ubrza potporu unesrećenima i tako dokaže da bi s njim na čelu Vašington imao saosećajniji kurs. Trebalo bi, ocenjuje se, da se pri tom – u uslovima masovne patnje – uzdrži od trijumfa nad političkim suparnikom, i da se ogradi od neprikladnih pokliča pojedinih svojih simpatizera koji nalet nevremena tumače kao „Božju kaznu za republikance, protivnih merama za smanjivanje ljudskog (posebno ovde) doprinosa klimatskim lomovima”.

Dok obe strane učvršćuju izborne duete, ispostavlja im se tandem izazova sa „G” inicijalom. Posle Gruzije – Gustav. Prvi slučaj doživljen je kao prilika da se istakne Mekejnov duh „jastreba”, a drugi vuče u prilog Obaminim pristalicama koji su u antiratnim demonstracijama nosili transparente „Bolje graditi brane (protiv poplava) nego bacati bombe” (na Irak gde, u već otegnutom košmaru, republikanci insistiraju na bitkama „do pobede” a demokrate na „ubrzanom postepenom” povlačenju trupa”).

Ovaj izveštaj ide u štampu pre nego što su poznati efekti Gustava. Od koga – „zavisi sve”. Osim većinskog korišćenja – produženog nacionalnog vikenda, zbog današnjeg, ovdašnjeg, Praznika rada.

-----------------------------------------------

„Treba da se plašite”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. septembra – „Treba da se plašite” – upozorenje je guvernera Luizijane Bobija Džindala, kojim je podstakao egzodus žitelja iz cele savezne države ka kojoj se ustremio uragan Gustav. Nju Orleans je danas ostavljao utisak „avetinjskog grada”, svedoče izveštači s lica mesta, ali ne u svakom njegovom kvartu. Oko 10.000 stanovnika, mahom u uzvišenijim delovima, nije napustilo domove.

U gradu su preduzete vanredne mere bezbednosti. Kao pojačanje je pristiglo mnoštvo pripadnika Nacionalne garde čiji je zadatak da zaštite imovinu od pretpostavljenih pokušaja pljački. Zaveden je i policijski čas. Nadležni saopštavaju, međutim, da nisu popravljene sve brane koje su popustile pred udarom Katrine pre tri godine…

M. P.