Dva detalja koja su rešila derbi

Završio se još jedan „praznik košarke” – za one koji i dalje naivno veruju da je „večiti derbi” mesto gde je košarka u prvom planu; ili – „meč visokog rizika” – za policajce i ljude iz obezbeđenja koji bi rado uzeli bolovanje kad god se bliže ovakve utakmice. Previše dugo se ovde ljubav prema voljenom klubu dokazuje i meri mržnjom prema protivniku, tako da su i odjeci i ovog derbija manje vezani za igru, a više za neke druge stvari.

Jedan strani košarkaš nam je pokazao šta sve može da ponudi derbi: neverovatno izgaranje, srčanost, poteze vredne divljenja; ali i – nedostatak vaspitanja, viteštva i elementarnog poštovanja prema rivalu. Francuski igrač Matijas Lesor, koji je u Zvezdi naučio da psuje (na srpskom) a u Partizanu da bije (posle meča je dva puta udario igrača „crveno-belih” Filipa Petruševa), postao je slika i prilika derbija. Ne pamti se da je ijedan stranac pre njega toliko pronikao u „suštinu” ovog komšijskog okršaja, da deluje kao – „jedan od nas”!

Trener Partizana Željko Obradović je odmah posle meča ukorio Lesora i javno se izvinio Petruševu, međutim, Zvezdi to nije bilo dovoljno (smatra da postoji osnov da tužilaštvo pokrene krivičnu prijavu).

Što se tiče utakmice, kao i nedavno u polufinalu domaćeg kupa u Nišu, videli smo dva različita poluvremena, samo što je pobednik bio drugačiji. Ovog puta Partizan je uspeo da se oporavi posle 20 poena prednosti Crvene zvezde (44:24, 18. min), da ubedljivo pobedi (92:81) i sačuva prvo mesto na tabeli regionalne lige. A biti njen šampion pitanje je života i smrti za dva najveća srpska kluba, jer to znači plasman u Evroligu, više izdašnih sponzora, više državnog novca za svežu krv iz inostranstva. Možemo samo da zamislimo šta nas sve čeka u finalu doigravanja, ukoliko se tamo opet sretnu ova dva tima (bilo bi čudo da do toga ne dođe).

Za one koji odlaze na košarkaške utakmice da bi videli lepe poteze, na prekjučerašnjem derbiju najviše je pokazao Zvezdin Argentinac Fakundo Kampaco, koji je našu reprezentaciju maltene sam izbacio u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Kini 2019. Prvo poluvreme odigrao je za desetku, postigavši 21 poen, uz nekoliko dodavanja za TV špice, pregršt prodora kojima je dovodio do očaja „crno-bele”. Međutim, u drugom poluvremenu naivno je dobio tri lične greške za osam minuta (od 25. do 32) i tako ostavio saigrače na cedilu u trenucima kad se odlučivao pobednik („crveno-beli” poslednjih osam minuta bez njega).

Tako iskusan igrač kao Kampaco trebalo bi da zna da se čuva ličnih grešaka u tako važnim utakmicama, pogotovo kada njegov tim nema na klupi nekoga ko bi mogao da ga odmeni. Da su Nedović i Dobrić bili spremni, trener Ivanović verovatno ne bi toliko rizikovao sa Kampacom, ostavljajući ga na parketu dok je gomilao lične greške. To je bila jedna od dve ključne stvari za konačan ishod derbija.

Druga je bio – Lesor! U prvom poluvremenu, kad Partizan nije uspevao da otključa Zvezdinu odbranu, ovaj energični centar je nekako pronalazio put do koša. Nije to bila igra kojom bi crno-beli mogli da se pohvale, ali je dala rezultat. U trenucima kad niko iz toliko hvaljene spoljne linije domaćina nije bio u stanju ni da napravi prodor ni da postigne koš (očekivalo se mnogo više od kapitena Pantera), Lesor se nameštao kao sidraš u vaterpolu i nekako dolazio do obruča. Na svaki atraktivan koš „crveno-belih”, uzvraćao je rudarskim pogotkom, uz mnogo rvanja i slobodnih bacanja (samo u prvih 20 minuta pogodio 10 iz 16 pokušaja).

Tako je održao svoj tim na površini u trenucima kad je protivnik vodio sa 20 poena razlike. Tada se činilo da niko drugi osim njega (i eventualno Ledeja) nije u stanju da proturi loptu kroz obruč.

Takva jedna partija, sa 27 poena (bacanja 15-21) i najboljim indeksom uspešnosti, 38 (igrač kola u ABA ligi), umrljana je huliganskim atakom na Petruševa, u trenutku kad je označen kraj utakmice i kada je svima koji vole „crno-bele” bilo samo do slavlja.