Jelena Janković pred petim polufinalom

Jelena Janković danas igra u četvrtfinalu Međunarodnog prvenstva SAD. Protivnik joj je najbolja austrijska teniserka Sibil Bamer, 30. na svetskoj rang-listi, a 29. nosilac. Naša teniserka je pobedila 28-godišnju Austrijanku šest puta u sedam međusobnih okršaja. Pripalo joj je pet poslednjih duela, sva tri prošlogodišnja, pa tako i onaj iz osmine finala lanjskog „Flašing Medouza” (6:4, 4:6, 6:1), kada su prethodni put bile suparnice.

Jankovićeva je favorit. S pravom može da se nada polufinalu, ali Bamerova, koja je prvi put među osam najboljih na nekom od četiri turnira za „gren-slem”, neće izaći na teren s belom zastavom. Njen prodor u četvrtfinale nije slučajan. Od početka nadmetanja na tvrdoj podlozi na severnoameričkom tlu neposredno posle Vimbldona, ostvarila je nekoliko zapaženih rezultata. Bila je četvrtfinalista u Los Anđelesu, ali i na Olimpijskim igrama u Pekingu gde se igra na istoj podlozi kao u Njujorku. Izbacila je redom najbolju teniserku Španije Anabelu Medinu Gariges, prvi „reket” Švajcarske Pati Šnider i Čehinju Lusi Šafarovu, a poklekla je pred Ruskinjom Verom Zvonarjovom, potonjim osvajačem bronze.

Jankovićeva nije blistala u prva tri kola, ali su se u prethodnom meču, protiv mlade Dankinje Karoline Voznjacki (18, 1990. godište), pokazali znaci ohrabrenja. Uprkos izgubljenom prvom setu, ostala je pribrana, a onda je do izražaja došlo njeno iskustvo.

– To dolazi s godinama. Pokušavam da učim na svojim greškama. Baš u Njujorku pretprošle godine bila sam jednom nogom u finalu, a onda sam ušla u bespotrebnu raspravu sa sudijom koja me je izbacila iz takta. Platila sam cenu neiskustva – prisetila se Jankovićeva susreta s Belgijankom Žistin Enen u polufinalu 2006. kada je vodila s 1:0 u setovima i 5:2 u drugom, a potom je od poslednjih devet gemova osvojila samo jedan (4:6, 6:4, 6:0). – Hladna glava igra bitnu ulogu i u ženskom tenisu, kao i vera u sebe. Ako je nisam samouverena, ko će onda verovati u mene. Uvek želim da pružim maksimum. Imala sam tešku sezonu do sada, kuburila sam s povredama. Nisam mogla da treniram onako kako sam želela i kako je trebalo. Ovo je, hvala bogu, prvi turnir za „gren-slem” u ovoj sezoni a da mi ništa ne fali. Smatram da neprestano napredujem u pojedinim aspektima igre. To je najvažnije. Nadam se da ću da nastavim tako, a šta bude, biće.

Sudeći i po ovim poslednjim rečima Jankovićeve i po mnogim ranijim, reklo bi se da je ona od onih sportista kojima se ne ruši čitav svet kad ne uspeju. Tako bi se ova naša teniserka, čini se, osećala i da večeras ne uđe u polufinale, a sreća joj se osmehnula u žrebu.

Međutim, ovu šansu ne sme da propusti, ali ulazak među četiri najbolje nije domet koji treba da zadovolji jednu od najboljih teniserki danas. Jankovićeva je posle veresije protiv Enen bila polufinalista na najvećim turnirima još tri puta („Rolan Garos” ove i prošle godine, Međunarodno prvenstvo Australije ove), ali joj se spočitava što se domogla i prvog mesta na svetskoj listi (11-18. avgust) a da nije osetila draž finala.

Ako hoćemo pravo, tek bi je u polufinalu čekao izazov dostojan njenog renomea. Sastala bi se s uspešnijom iz meča petog nosioca Ruskinje Jelene Dementjeve (6) i 15. nosioca Šniderove (15) u kojem je ruska teniserka blagi favorit da nastavi seriju započetu osvajanjem zlatne olimpijske medalje.

– Želim da osvojim „gren-slem”. Samim tim što bi mi to sigurno obezbedilo povratak na prvo mesto, titula je moja žarka želja – kaže Jankovićeva.

I zaista, još jedan njen pomak s drugog mesta na prvo imao bi blistavi sjaj samo ukoliko trijumfuje. Jer, posle nenadane odluke neprikosnovene Enenove da završi karijeru, prohodnost do čela liste je postala veća, a šansa da se na njemu dugo zadrži manja. Tek u slučaju pobede u Njujorku Jankovićeva, koja spletom okolnosti može da se vrati na prvo mesto i bez titule, skida etiketu kraljice bez krune...