Daj šta daš za najvrednije što imaš

Ceo svet je prenapregnut u neizvesnosti kako će se okončati nastala situacija. Rešava se da li će dominacija Zapada nad ostatkom sveta biti još veća ili će se izvršiti preraspodela uticaja na svetske odnose i dalja kretanja.

Ljubitelji zapadnih vrednosti su za prvu mogućnost. Ja navijam za drugu. I što pre se ostvari, utoliko bolje. Jednostavno, niko nije tako dobar da mu se prepusti da upravlja svim i svačim u izrazitoj složenosti i različitosti života na zajedničkoj planeti.

Neka nam ljubitelji zapadnih vrednosti navedu spisak tih vrednosti, ali uz njega i spisak mana. Isto to i za ostatak sveta, ili bar za najistaknutije aktere tog ostatka sveta. Pa da se oko toga sporimo i ubeđujemo.

U vrtlogu neizvesnosti u vezi s globalnim stanjem, čas potonemo, čas izronimo i mi s našim Kosovom i Metohijom. Temperatura vrtloga je porasla posle nedavnih razgovora povodom predloga EU za privođenje kraju razgovora o konačnom razmršenju sukoba. O tome šta je tamo dogovoreno već se vodi žustra rasprava u Srbiji na svim nivoima.

U „Politici” se opet oglasio B. J. („Zaboravite tzv. Kosovo”, 3. mart), deklarisani ljubitelj zapadnih vrednosti. Konačno mu je laknulo, jer smatra da je sve već odlučeno, da treba da zaboravimo na fusnote i zvezdice koje su pratile pomen Kosova, da dobijamo novog suseda, nezavisno Kosovo.

I kad reši problem Kosova, koji je predstavljao pretnju regionu i Evropi u celini, „Zapad može da se koncentriše na reformske procese i demokratizaciju Srbije”, objašnjava nam B. J.

Uvaženi B. J., zapadnjake nikada nije interesovala demokratska Srbija. Smetao im je i stepen demokratije uspostavljen Sretenjskim ustavom iz 1835. Nisu se ni osvrnuli na pokušaj demokratizacije u Jugoslaviji početkom pedesetih godina prošlog veka, kad se iz Beograda oglašavao Milovan Đilas sa svojim inicijativama za uvođenje višepartijskog sistema. Opredelili su se za autokratu Tita, jer im je to bilo u interesu, a demokratu Đilasa su prepustili sremskomitrovičkoj robijašnici, u kojoj je tamnovao i u kraljevini. A Tito je ostao u kraljevskim dvorima na Dedinju, okružen svojim partijskim kraljevićima.

Nije Zapad uvažavao srpski narod i njegova prava i interese ni 1670. godine, kad je Austrija izgubila rat s Turskom vođen na tlu Srbije pod turskom okupacijom. U njemu je srpski narod podržao Austrijance, posle čijeg poraza je u strahu od turske odmazde i pokrenuta prva seoba s juga Srbije. Zapad je ponovo na tom prostoru, ali sada u nameri da konačno overi da nije više srpski.

Zapad, pa ni najjača sila sa tog prostora, SAD, nisu pokazali nimalo uvažavanja srpskog naroda, a mi, kakvi smo megalomani, smatramo da je ipak trebalo. Jedan tako mali narod, neprestano terorisan od moćnijih i nezasitih, iznedrio je Teslu i Pupina, velikane koji su ugradili svoje znanje u temelje američke i svetske nauke i civilizacije. Zapadnjaci su se opredelili da u sukobu oko Kosova i Metohije podrže Albance, njihove ambicije i interese. Koji, uz sva uvažavanja naroda, nisu dali ni približno takav doprinos opštečovečanskom napretku.

Amerika je počela da prodaje svoju moć malim narodima za pare, formiranjem kojekakvih uticajnih grupa, lobija, koji su se u Kongresu SAD borili za interese tih naroda. Ko da više, njegovi zahtevi imaće veće šanse da se uvaže. I to se zvalo demokratija, pod čijom silom su gažena i ljudska i demokratska prava i međunarodno priznate norme. Nije tajna da je najveći deo tih sredstava albanska strana prikupljala od svojih narko-klanova. Te pare su zamaglile i Teslu i Pupina, i Pranjane i ostale brojne lokacije i podvige srpskog naroda u spasavanju američkih pilota u Drugom svetskom ratu.

B. J. već otpisuje Vučića ako se rasplet okonča onako kako to B. J. smatra da bi trebalo da se rasplete. Može računati na dva dana pohvala, kao i Milošević za potpis na Dejtonski sporazum. A onda, u nemilost.

Čudi se kako opozicija u Srbiji ne vidi u svemu tome svoju šansu, te svoje nezadovoljstvo ne usmeri na dalje slabljenje pozicije predsednika Srbije.

Sasvim sam suprotnog stava: prava opozicija bi trebalo da svoje nezadovoljstvo usmeri ka pritiscima na Srbiju koji dolaze sa Zapada, a nesuglasice s vladajućom koalicijom i samim predsednikom da ostavi za kasnije, za izbore. Izbori su prava prilika da se dokaže superiornost svojih stavova, za sve aktivne na političkoj sceni.

Srećom, ima i drugačijih stavova povodom Kosova i Metohije, koji nađu mesto i na stranicama „Politike”. Takvi su npr. stavovi profesora Slobodana Orlovića, koje je na vrlo ubedljiv način izložio u tekstu „Mučni korak Kosovskog zaveta” (Pogledi, 6. mart). Takvi stavovi nas hrabre i snaže, stavovi B. J. su kapitulantski, prožeti samoporicanjem. Daj šta daš za najvrednije što imaš, na veresiju, bez garancije da ćeš to „daj šta daš” uopšte i dobiti. To ne rade ozbiljni, samosvesni narodi.

Cvijetin Mihajlović