U čast stradalim vazduhoplovcima

Na osnovu ranije donete odluke, Dan vazduhoplovnih žrtava ove godine obeležavamo u vidu komemorativnog skupa, 20. marta, s početkom u podne, kod večne kuće pilota Mihaila Petrovića na Novom groblju, parcela 2, grobnica 27, 4. red.

U ovoj godini, kad obeležavamo 110 godina od prve žrtve našeg vazduhoplovstva, s pravom očekujemo da Nacionalni savet nadležnog ministarstva usvoji naš predlog i donese odluku da se 20. mart, kao Dan vazduhoplovnih žrtava, uvrsti u državni program obeležavanja značajnih datuma iz oslobodilačkih ratova Srbije.

Osnovano i argumentovano smatramo da se na taj način, kroz kulturu sećanja, izražavaju nezaborav i poštovanje prema svim znanim i neznanim vazduhoplovcima, pripadnicima vojne, komercijalne i sportske avijacije, koji su na oltar profesije i za slobodu našeg naroda položili sopstveni život.

Burna istorija, nepredvidive lične sudbine i rizična profesija doveli su do toga da naši mnogobrojni piloti tragično okončaju svoje živote, kako na Balkanu, tako i širom sveta, od Kanade do Novog Zelanda i od Norveške do Južnoafričke Republike. Ta bolna i nepobitna činjenica jeste razlog više da jedan dan u godini posvetimo odavanju primerene, dostojne i dužne pošte tim hrabrim i odvažnim ljudima.

Mi, ovovremeni vazduhoplovci, ratni veterani, imamo generacijsku obavezu i častan zadatak da dobro znamo, pamtimo i prenosimo budućim pilotima iskonsku, pravu i važnu poruku o herojstvu, rešenosti, odlučnosti i svesnoj žrtvi naših nebeskih ratnika za slobodu naroda i slavu otadžbine.

Epitaf na spomeniku pilotu Mihailu Petroviću su poslednje reči koje je uputio svom bratu neposredno pred tragičnu pogibiju kod Skadra, tog sudbonosnog 20. marta 1913. godine. „Slavno je za otadžbinu mreti” bio je, jeste i biće snažan patriotski poziv i trajni zavet svih vojnih pilota koji su, po prirodi svoje specifične profesije, uvek na prvoj borbenoj liniji čuvanja, zaštite i odbrane slobodnog neba iznad zemlje Srbije.

Boriša Mandić,
pilot instruktor, Beograd