Ohrid čeka pregovarače EU, Beograda i Prištine

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – „Čovek koji nije obišao Ohrid i Makedoniju teško može da shvati veliki značaj ovog prostora, naročito za duhovnu sudbinu svih Slovena. Kada dođete na Ohrid, osećate se kao da ste kod kuće, jer svi mi Sloveni, na neki način, duhovno smo začeti i duhovno rođeni negde u blagodatnim dubinama 365 crkava Ohrida i Ohridske regije”, rekao je Toma Fila jednom prilikom za „Politiku”. Ovaj grad, čije antičko ime Linhid na grčkom znači „grad sunca”, biće internacionalni diplomatski centar odakle se očekuju plodonosni dijalozi za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, i Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, pokušaće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku vlade u Prištini Albinu Kurtiju da približe rešenja koja predlaže Zapad.

Nadamo se da će zvuk najlepšeg zvona u centru hrišćanstva na Balkanu, dara Mihajla Pupina Crkvi Svete Perivlepte u Ohridu, vratiti veru u mir i usmeriti diplomatsku pamet na mirnodopski put dijaloga radi iznalaženja rešenja za bolju perspektivu svih na Kosovu i Metohiji, čija je sudbina u rukama jednog Španca, jednog Slovaka, jednog Srbina i jednog Albanca.

Borelj, nasledivši svog zemljaka Solanu, u svoju biografiju je sticajem istorijskih okolnosti „upisao” jedan rat, baš kao i njegov prethodnik. Dok je Solana bio uključen u bombardovanje SR Jugoslavije, Borelj je jedan od režisera rata u Ukrajini. Lajčak, nesiguran u to šta može da se desi u njegovoj zemlji, mukotrpnim optimizmom šalje poruku svim zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova da je kompromis uvek i svuda moguć zarad normalizacije odnosa. Kurti je u svojim izjavama promenljiviji od smene godišnjih doba u jednom danu, dok Vučić diplomatskim manirima pokušava da održi ravnotežu na lomljenoj klackalici.

I dok se nadamo nekakvom dogovoru četvorice lidera i očuvanju mira, koji je izvan Balkana, u svetu, počeo da visi na tankom koncu, postoji strepnja da li se uopšte mogu postaviti temelji normalizacije odnosa Beograde i Prištine. Svakako, nijedna strana ne može dobiti sve što želi, a kompromis je, objektivno, teško pronaći, teže nego iglu u plastu sena. A svima se žuri. I Briselu, i Zapadu, i Srbima i Albancima na Kosovu.

Mapa puta od Ohrida do Brisela počeće da se iscrtava u subotu, 18. marta. Glavna odlika ovih pregovora biće stroga tajnost, u interesu mira na Balkanu. Ono što će se ovog puta pamtiti jeste još jedan dogovor, ovog puta države Srbije (ne)potpisan s Albancima, kao što je bio Ohridski okvirni dogovor između makedonske države i Albanaca.

Plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koju će predložiti Borelj i Lajčak prema francusko-nemačkim „saobraćajnim” normama, ne precizira trajanje radova na mapi puta do završetka projekta i slobodnog saobraćanja voza mira koji bi jednog dana mogao da poveže Beograd i Prištinu. Moguće je da će radovi trajati koliko i pregovori Istoka i Zapada o novim interesnim sferama. Dok se Zapadu žuri, Istok je strpljiv, a ratni vihor bukti Ukrajinom. Mi možemo, figurativno rečeno, samo da kupimo kartu za pomenuti voz i da se nadamo da će doći do stvaranja uslova u kojima bio on mogao da pojuri prugom.