„Strani agenti" i „kleveta" prvorazredne teme u RS

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Mogući zaokret koji je Republika Srpska najavila u ophođenju prema civilnom sektoru i medijima ne prestaje da izaziva previranja u društvu. Deo novinskih redakcija protivi se predlogu vlasti da se kleveta i uvrede kriminalizuju, dok za plan zavođenja nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva kao „stranih agenata”, primedbe dolaze uglavnom spolja.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže da je medijska sloboda u Srpskoj apsolutna i poziva novinarsku zajednicu da napravi predlog zakona o medijima.

„Pozicija novinara u redakcijama u znatnom broju medija je ponižavajuća. Mediji na taj način ne doprinose afirmaciji novinara, koji su daleko više izloženi pritisku od samih redakcija i pojedinaca u njima nego u državi”, ocenio je Dodik za „UNA portal”.

Konstatujući da je sloboda uvek ograničena slobodom drugih, Dodik kaže kako deo novinara koji sada slave sukob s vlastima „jesu kvazinovinari koji će sada dobiti više novca od tih svojih šefova”. Tvrdi kako su takvi novinari postali „jedni od bogatijih ljudi u Banjaluci”.

Uverava da zakon nije usmeren protiv novinara, te da je to „zakon za istinu i da ne promoviše laž i netačnosti”. Najavljuje da će zakon obuhvatiti i društvene mreže. „Kako ćete dozvoliti da se čovek krije anonimno i govori protiv drugog čoveka? Date mu javni prostor, pa imate situaciju u Laktašima gde se jedan dečko ubio zato što nije mogao da istrpi sramotu. Najnoviji slučaj je devojčica koja je htela da se ubije zbog toga što su informacije o njenom slučaju objavljene u medijima”, kaže Dodik i dodaje da je plan da se društvo uredi i da svi imaju slobodu, ali da nije izvršna vlast ta koja će deliti pravdu, nego sud.

U izveštajima povezanim s ovim zakonom novinari skreću pažnju i na visinu zaprećenih kazni, koje se kreću od 2.500 do 60.000 evra. „Ukoliko se usvoji ovakav zakon, pisanje vesti biće nemoguća misija, istraživačko novinarstvo više neće postojati”, izjavio je Siniša Vukelić, predsednik Kluba novinara Banjaluka.

Iako dobar deo predstavnika novinara uglavnom ne pokazuje simpatije za kriminalizaciju klevete na ovakav način, već sasvim suprotno – nazivaju ga pokušajem ukidanja slobode govora koja će „ugasiti novinarstvo” – izdvajaju se i neke prakse koje delimično idu u prilog vlastima.

Na primer, novinska agencija Srna podseća na podatke Međunarodnog pres instituta iz 2015. godine, koji je u analizi naveo da su od 23 zemlje EU u kojima je kleveta krivično delo, 20 država zadržale zatvor kao moguću kaznu. Prosečna zatvorska kazna izrečena za klevetu u zemljama EU iznosi dve godine, dok primer Slovačke ukazuje da takva kazna može iznositi i do osam godina, navedeno je u analizi instituta sa sedištem u Beču, prenosi agencija Srna.

Po italijanskom Zakonu o štampi iz 1948. godine, novinari se mogu suočiti sa do šest godina zatvora zbog klevete, dok u Austriji i Nemačkoj najteži oblici klevete mogu biti kažnjeni i sa do pet godina zatvora. „Zatvor nije jedina arhaična kazna koja je ostala”, navodi su u analizi i dodaje da se u nekim zemljama EU oni koji su osuđeni za klevetu mogu, pod određenim okolnostima, suočiti s gubitkom političkih prava, kao što su pravo glasanja ili vršenja javnih funkcija (Holandija i Španija), ili gubitkom prava na bavljenje određenom profesijom (Bugarska i Holandija).

Takođe, javnost je zainteresovalo i pisanje „Politika”, koji je pozivajući se na tri izvora objavio da EU priprema zakon kojim će naterati nevladine organizacije, savetovališta i akademske institucije da otkriju bilo kakav deo finansiranja izvan unije, u okviru borbe protiv stranog uticaja.