Dileme posle pozajmice banke Kredi Svis od 54 milijarde dolara

Van­red­na sed­ni­ca Vla­de Švaj­car­ske i kri­zni sa­sta­nak En­gle­ske ban­ke, na­pe­ta usa­gla­ša­va­nja Fe­de­ral­nih re­zer­vi SAD u Va­šing­to­nu i dra­ma u Evrop­skoj cen­tral­noj ban­ci u Frank­fur­tu ima­li su ju­če za­jed­nič­ki po­vod. Za sve je bi­la di­le­ma šta će da­lje bi­ti sa svet­skim ban­kar­skim po­ret­kom kad pri­vat­na Kre­di Svis, jed­na od tri­de­set „glo­bal­no si­stem­ski va­žnih ba­na­ka” (po oce­ni ame­rič­kih re­gu­la­to­ra), do­đe u si­tu­a­ci­ju da pre­ko no­ći – iz­me­đu sre­de i če­tvrt­ka – po­zaj­mi 54 mi­li­jar­de do­la­ra od Na­ci­o­nal­ne ban­ke Švaj­car­ske (NBS). I dok vo­de­ći su­ve­re­ni ban­kar­ski auto­ri­te­ti Za­pa­da tra­ga­ju za, u ovom tre­nut­ku, ne­iz­ve­snim od­go­vo­rom, in­ve­sti­to­ri ši­rom sve­ta ne skri­va­ju ner­vo­zu: gde su sle­de­će „sla­be ka­ri­ke” glo­bal­nog ban­kar­skog si­ste­ma?

I to na­kon iz­ne­nad­nog ko­lap­sa Ban­ke Si­li­ci­jum­ske do­li­ne i Sig­na­čer ban­ke u Ame­ri­ci pro­šle sed­mi­ce i po­to­njeg otvo­re­nog od­bi­ja­nja Na­ci­o­nal­ne ban­ke Sa­u­dij­ske Ara­bi­je da, kao naj­ve­ći ak­ci­o­nar Kre­di Svi­sa, do­da još nov­ca u ka­se le­gen­dar­ne švaj­car­ske ban­ke, osno­va­ne pre 176 go­di­na. Uza­lud je ju­če vred­nost ak­ci­ja Kre­di Svi­sa sko­či­la za čak 40 od­sto (na­kon ve­sti da joj dr­ža­va pri­ska­če u po­moć) – in­ve­sti­to­ri su na­sta­vi­li da dra­ma­tič­no oba­ra­ju vred­nost ame­rič­kih re­gi­o­nal­nih ba­na­ka (bo­ni­tet­ne agen­ci­je spu­sti­le su vred­nost ak­ci­ja ban­ke Pr­va re­pu­bli­ka iz San Fran­ci­ska u „sme­će”), ali i da sni­ža­va­ju fi­nan­sij­sku vred­nost vo­de­će ban­kar­ske če­tvor­ke u SAD. Ta­ko su ju­če ak­ci­je Džej Pi Mor­gan osla­bi­le za 4,72 od­sto, dok su ak­ci­je Ban­ke Ame­ri­ke pa­le za 0,94 od­sto. Isto­vre­me­no, ak­ci­je Vels Far­ga iz­gu­bi­le su 3,29 od­sto na 38,85 do­la­ra po ak­ci­ji, dok je vred­nost ak­ci­ja Si­ti­gru­pa sma­nje­na za 5,44 od­sto.

I dok ne­vo­lje Ban­ke Si­li­ci­jum­ske do­li­ne, no­si­o­ca ne­slav­ne ti­tu­le dru­gog naj­ve­ćeg ban­kro­ta u SAD od 2008, ne de­lu­ju kao mo­gu­ći oki­dač no­ve ovo­ve­kov­ne glo­bal­ne ban­kar­ske kri­ze, ne­iz­ve­sna bu­duć­nost Kre­di Svi­sa, u da­na­šnjem for­ma­tu, to mo­žda je­ste. Ba­rem pre­ma pr­vim pro­ce­na­ma ame­rič­kih fi­nan­sij­skih me­ga­in­sti­tu­ci­ja, na pri­mer Gold­man Sak­sa, Džej Pi Mor­gan ban­ke i Ble­kro­ka. 

Po­re­đe­nja ra­di, Ban­ka Si­li­ci­jum­ske do­li­ne ima­la je, pre pro­šlo­ne­delj­nog kra­ha i pre­u­zi­ma­nja od stra­ne dr­ža­ve, oko 209 mi­li­jar­di ukup­ne ak­ti­ve i oko 175,4 mi­li­jar­de ukup­nih de­po­zi­ta. A pro­šlog me­se­ca Kre­di Svis je iz­ve­stio da je imo­vi­na ove ban­ke pod upra­vlja­njem vred­na sko­ro 1,3 bi­li­o­na švaj­car­skih fra­na­ka (oko 1,4 bi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra). Ši­re sli­ke ra­di, to je ot­pri­li­ke de­set od­sto vred­no­sti eko­no­mi­je evro­zo­ne (14,5 bi­li­o­na evra). Ovo vr­to­gla­ve su­me iz­ne­te su pre ne­go što je bri­tan­ska fir­ma „Prajs Vo­ter­ha­us Ku­pers” ina­če re­vi­zor po­slov­nih knji­ga Kre­di Svi­sa, u uto­rak, dan pre od­lu­ke Ri­ja­da, upo­zo­ri­la na „ma­te­ri­jal­ne sla­bo­sti” u pri­ka­zi­va­nju bi­lan­snog sta­nja švaj­car­ske ban­ke.

Kao što se mo­glo oče­ki­va­ti, de­po­zi­to­ri Kre­di Svi­sa (me­đu nji­ma i grč­ka br­o­do­vla­snič­ka eli­ta) – od­ra­ni­je sum­nji­ča­vi pre­ma toj ban­ci, zbog broj­nih in­ter­nih skan­da­la i ne baš sa­svim ube­dlji­vih na­ja­va nje­nog po­slov­nog re­struk­tu­i­ra­nja – ove sed­mi­ce su ubr­za­li po­vla­če­nje svog nov­ca.

Otud apel Kre­di Svi­sa, upu­ćen u sre­du pred­ve­če Na­ci­o­nal­noj ban­ci i švaj­car­skoj re­gu­la­tor­noj agen­ci­ji FIN­MA, da joj is­ka­žu „jav­nu po­dr­šku”. NBS je ju­če ra­no uju­tru vr­lo štu­ro po­ja­sni­la pod ko­jim uslo­vi­ma je pre­ma Kre­di Svis otvo­ri­la kre­dit­nu li­ni­ju od 54 mi­li­jar­de do­la­ra (50 mi­li­jar­di švaj­car­skih fra­na­ka). Na­kon što je pro­šle sed­mi­ce Ul­rih Ker­ner, iz­vr­šni di­rek­tor Kre­di Svi­sa, na pi­ta­nje da li će ban­ka tra­ži­ti dr­žav­nu po­moć to od­luč­no po­re­kao, ban­ka sa se­di­štem u Ci­ri­hu iza­šla je ju­če sa­op­šte­njem da je uz „plus 54 mi­li­jar­de do­la­ra” iz­gle­da če­ka ne­si­gur­na bu­duć­nost. Kre­di Svis će ta ba­sno­slov­na sred­stva ko­ri­sti­ti za „po­dr­šku... osnov­nim po­slo­vi­ma i kli­jen­ti­ma dok... pred­u­zi­ma neo­p­hod­ne ko­ra­ke da stvo­ri jed­no­stav­ni­ju i fo­ku­si­ra­ni­ju ban­ku iz­gra­đe­nu oko po­tre­ba kli­je­na­ta”, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju. Us­put, Kre­di Svis će – pre­ma sop­stve­noj na­ja­vi – deo ke­ša iz Na­ci­o­nal­ne ban­ke upo­tre­bi­ti da ku­pi sop­stve­ne du­go­ve (za oko tri mi­li­jar­de fra­na­ka), ko­ji se sa­da na ber­za­ma pro­da­ju go­to­vo u bes­ce­nje. Ho­će li ti­me Kre­di Svis u fa­zi ma­sov­ne be­ža­ni­je nje­nih kli­je­na­ta us­pe­ti da isto­vre­me­no ostva­ri mo­men­tal­ni pro­fit, svim od­la­ze­ćim po­ve­ri­o­ci­ma na­mi­ri nji­ho­ve fon­do­ve i pre­o­bli­ku­je se u ne­ke no­ve for­ma­te, pi­ta­nja su ko­ja bri­nu glo­bal­ne ber­ze.

Dru­gim re­či­ma, sa­ga o bu­duć­no­sti Kre­di Svi­sa u kru­gu tri­de­set glo­bal­no si­stem­skih i me­đu­sob­no i te ka­ko po­ve­za­nih ba­na­ka tek se otva­ra.