Fran­cu­zi će ra­di­ti do 64. go­di­ne

To­ne sme­ća go­mi­la­ju se na uli­ca­ma Pa­ri­za. Go­to­vo sva­ki ćo­šak ob­le­pljen je na­lep­ni­ca­ma s pa­ro­la­ma pro­tiv pen­zi­o­nih re­for­mi. To je sve što je osta­lo od ob­ra­ču­na mi­li­o­na lju­di s vla­dom dok usva­ja­nje za­ko­na o po­di­za­nju sta­ro­sne gra­ni­ce za pen­zi­o­ni­sa­nje ula­zi u za­vr­šni­cu. Fran­cu­ska vla­da od­lu­či­la je da spro­ve­de svo­je ne­po­pu­lar­ne re­for­me i bez gla­sa­nja u Na­rod­noj skup­šti­ni. Iako je plan za po­ve­ća­nje sta­ro­sne gra­ni­ce za pen­zi­ju pro­šao gor­nji dom, ta­kve po­dr­ške u do­njem do­mu ve­ro­vat­no ne bi bi­lo, pa će se pre­mi­jer­ka Eli­za­bet Born oslo­ni­ti na ustavnu proceduru koja omogućava vladi da zakon donese bez glasanja u parlament.u Pred­sed­nik Ma­kron u od­lu­ču­ju­ćem mo­men­tu, ka­ko stva­ri sto­je, ne bi do­bio po­dr­šku sa­ve­zni­ka u do­njem do­mu. Ta­mo­šnji me­di­ji pre­ne­li su da su zva­nič­ni­ci nje­go­ve stran­ke ju­tro pro­ve­li ra­ču­na­ju­ći da li ima­ju ve­ći­nu u raz­go­vo­ri­ma s par­la­men­tar­ci­ma. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta pre ne­go će skup­šti­na bi­ti sa­zva­na iz­vo­ri su re­kli fran­cu­skim no­vi­na­ri­ma da će pre­mi­jer­ka pro­ces usva­ja­nja za­ko­na na­sta­vi­ti bez gla­sa­nja u do­njem do­mu po­zi­va­ju­ći se na kla­u­zu­lu Usta­va ko­ja joj do­zvo­lja­va da za­o­bi­đe par­la­ment.

Epi­log ju­če­ra­šnjeg da­na u par­la­men­tu pra­ti­le su de­mon­stra­ci­je na uli­ci ko­je su bi­le po­sled­nji po­ku­šaj na­ro­da da po­ru­či vla­di da ne ra­di u nji­ho­vu ko­rist. Ipak, nji­hov pred­sed­nik se ne sla­že s tim dok ih ube­đu­je da je to za do­bro­bit dr­ža­ve, a sa­mim tim i gra­đa­na, te da tre­ba da ra­de do 64. go­di­ne, ume­sto do 62, ka­ko bi se iz­be­gao ko­laps pen­zi­o­nog si­ste­ma, a da po­god­no­sti rad­nog ve­ka kon­zu­mi­ra­ju na­kon 43 go­di­ne rad­nog sta­ža. Ako ih do­ži­ve, jer, ka­ko re­ko­še iz sin­di­ka­ta, ko­ji od ja­nu­a­ra iz­vo­de mi­li­o­ne lju­di na uli­ce, „po­sle po­sla sle­di gro­blje”. To­li­ko o gla­su na­ro­da, ko­ji je pr­vo u ne­de­lju ugu­šen u Se­na­tu usva­ja­njem pred­lo­ga re­for­me, a on­da ju­če za­o­bi­đen u do­njem do­mu kla­u­zu­lom ko­ju gra­đa­ni sma­tra­ju an­ti­de­mo­krat­skom.

Iako su po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri prog­no­zi­ra­li da će is­hod gla­sa­nja u do­njem do­mu bi­ti ne­iz­ve­stan, šan­se da se de­mon­stran­ti po­na­da­ju da je nji­hov ot­por dao ne­ki re­zul­tat bi­le su mi­zer­ne. Ipak, oni će na­sta­vi­ti boj­kot i blo­ka­de že­le­znič­kog i avio sa­o­bra­ća­ja. Štraj­ko­va­će i lju­di upo­sle­ni da či­ste uli­ce na ko­ji­ma se u pre­sto­ni­ci na­go­mi­la­lo 7.000 to­na sme­ća. Po­go­đen je i ener­get­ski sek­tor. Iz naj­ve­ćeg sin­di­ka­ta CGT po­ru­ču­ju da će na­sta­vi­ti bor­bu. Ti­me su po­ru­či­li da iz­gla­sa­va­nje ove re­for­me ne­će iza­ći na do­bro, jer je ceo je­dan dru­štve­ni sloj pro­tiv pro­du­že­nja rad­nog ve­ka.

Po­bu­na će bi­ti i bes na­ro­da će se sva­ka­ko od­ra­zi­ti na po­pu­lar­nost vla­de, ali bor­ba će se na­po­slet­ku sve­sti na te­zu: Da li že­li­te da se do­dat­ni mi­li­o­ni ula­žu u pen­zi­o­ni si­stem ili u ško­le, zdrav­stvo, so­ci­jal­nu za­šti­tu? Pro­te­sti mo­gu po­slu­ži­ti i sa­mim ak­te­ri­ma da za­klju­če da su ura­di­li sve što su mo­gli, da su sin­di­ka­ti od­i­gra­li svo­ju ulo­gu na uli­ci, ali da se Fran­cu­zi mo­ra­ju su­o­či­ti s re­al­no­šću.