Že­ne ne pri­ja­vlju­ju na­si­lje zbog stra­ha od na­sil­ni­ka

Naj­ve­ći broj že­na ko­je su po­sta­le žr­tve po­ro­dič­nog ili part­ner­skog na­si­lja ne pri­ja­vlju­je na­sil­ni­ka iz stra­ha od nje­go­ve osve­te, a po­lo­vi­na njih pri­zna­je da su stid i sra­mo­ta zbog agre­si­je ko­jom su iz­lo­že­ne, kao i spo­zna­ja da ne­ma­ju gde da odu ako od­lu­če da iza­đu iz za­ča­ra­nog kru­ga na­si­lja glav­ni raz­log zbog ko­jeg ne pri­ja­vlju­ju na­si­lje in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma, po­ka­za­lo je naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje po­ve­re­ni­ka za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti i Pro­gra­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja za raz­voj u Sr­bi­ji (UNDP), ko­je je ura­đe­no na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku od 1.004 že­ne. Is­tra­ži­va­nje ko­je je od 10. no­vem­bra do 5. de­cem­bra re­a­li­zo­va­no u okvi­ru pro­jek­ta „In­te­gri­sa­ni od­go­vor na na­si­lje nad že­na­ma i de­voj­či­ca­ma u Sr­bi­ji”, ko­je u part­ner­stvu sa Vla­dom Sr­bi­je spro­vo­de agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Sr­bi­ji, ta­ko­đe je po­ka­za­lo da že­ne naj­ve­će po­ve­re­nje ima­ju u si­gur­ne žen­ske ku­će, a po­tom u zdrav­stvo, po­li­ci­ju i ver­ske in­sti­tu­ci­je, a naj­ma­nje ve­ru­ju jav­nom tu­ži­la­štvu i cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad.

Naj­ve­ći broj že­na ko­ji je uče­stvo­vao u ovom is­tra­ži­va­nju na­veo je da su raz­u­me­va­nje i po­dr­ška oko­li­ne, od­no­sno po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja, ključ­na stvar ko­ja bi ih mo­ti­vi­sa­la da pri­ja­ve na­si­lje u po­ro­di­ci – ako bi po­sta­le žr­tve na­si­lja, čak 38 od­sto že­na pr­vo bi se pri­ja­vio čla­no­vi­ma po­ro­di­ce za po­dr­šku, 28 pro­ce­na­ta njih oti­šlo bi u po­li­ci­ju, dok bi se pri­ja­te­lji­ma po­ve­ri­lo sve­ga de­vet pro­ce­na­ta že­na.

Na pi­ta­nje u ko­joj bi si­tu­a­ci­ji pri­ja­vi­le na­sil­ni­ka, sko­ro dve tre­ći­ne že­na od­go­vo­ri­lo je da su to te­ške fi­zič­ke po­vre­de, 64 od­sto pri­zna­lo je da bi na­si­lje usme­re­no ka de­ci bi­la „kap” ko­ja bi pre­li­la ča­šu tr­plje­nja, a ne­što ma­nji pro­ce­nat že­na re­a­go­vao bi ka­da bi na­sil­nik pre­tio da će po­vre­di­ti njih ili čla­no­ve nji­ho­ve po­ro­di­ce. Sve­ga po­lo­vi­na že­na na­si­lje bi pri­ja­vi­la po­sle pr­vog ša­ma­ra ili dru­gog fi­zič­kog na­sr­ta­ja, a tri od­sto njih ni u jed­noj si­tu­a­ci­ji ne bi re­a­go­va­lo na na­si­lje.

Is­ti­ču­ći da je rod­no za­sno­va­no na­si­lje, kao i ne­pri­ja­vlji­va­nje na­sil­ni­ka, je­dan od naj­ve­ćih glo­bal­nih pro­ble­ma, po­ve­re­ni­ca za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti Bran­ki­ca Jan­ko­vić is­ta­kla je da se po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­ro­dič­no i part­ner­sko na­si­lje vi­še pri­ja­vlju­je – pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći do­no­še­nju va­žnih za­ko­na i pro­pi­sa, me­đu ko­ji­ma je i ra­ti­fi­ko­va­nje Kon­ven­ci­je Sa­ve­ta Evro­pe o spre­ča­va­nju i bor­bi pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma, kao i do­no­še­nje Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci.

„Že­ne u Sr­bi­ji do­mi­nant­no ne oprav­da­va­ju na­si­lje u po­ro­di­ci, ali sma­tra­ju da ovaj pro­blem pre sve­ga tre­ba re­ša­va­ti u okvi­ru po­ro­di­ce. Zbog to­ga mi kao dru­štvo mo­ra­mo stvo­ri­ti kli­mu u ko­joj žr­tva na­si­lja ne no­si sa so­bom stig­mu, osu­du i na­knad­nu vik­ti­mi­za­ci­ju, već pod­ra­zu­me­va po­dr­šku svih nas – od čla­no­va naj­bli­že po­ro­di­ce do in­sti­tu­ci­ja. Ver­ski li­de­ri mo­gu da po­ša­lju sna­žnu po­ru­ku da osu­đu­ju sva­ku vr­stu po­ro­dič­nog na­si­lja, ima­ju­ći na umu sta­ti­stič­ki zna­ča­jan broj is­pi­ta­ni­ca ko­ji je re­kao da ima po­ve­re­nje u cr­kvu”, na­gla­si­la je Bran­ki­ca Jan­ko­vić.

Kon­sta­tu­ju­ći da po­ro­dič­no na­si­lje po­ga­đa sve že­ne, bez ob­zi­ra na nji­hov obra­zov­ni ili so­ci­jal­ni sta­tus, mi­ni­star­ka prav­de Ma­ja Po­po­vić is­ta­kla je da po­sto­ji ras­ko­rak iz­me­đu ve­li­kog bro­ja pri­ja­va na­si­lja i ma­li broj osu­đu­ju­ćih pre­su­da.

„Mo­ra­mo ohra­bri­ti že­ne da is­tra­ju u sud­skom pro­ce­su i pod­ne­su sve do­ka­ze ko­je ima­ju pro­tiv na­sil­ni­ka, ka­ko bi on bio osu­đen. Iako sta­ti­sti­ka go­vo­ri da sva­ke go­di­ne iz­me­đu 20 i 30 že­na bi­va ubi­je­no u po­ro­dič­nom ili part­ner­skom na­si­lju, ve­li­ki broj njih je i spa­sen za­hva­lju­ju­ći ade­kvat­noj re­ak­ci­ji dr­ža­ve – to­kom 2022. go­di­ne pro­du­že­no je vi­še od 20.000 hit­nih me­ra za­šti­te žr­tve i iz­ra­đe­no 19.017 pla­no­va za­šti­te žr­tve, a od 2017, od­no­sno od po­čet­ka pri­me­ne Za­ko­na o spre­ča­va­nju po­ro­dič­nog na­si­lja, pa do po­čet­ka ove go­di­ne iz­re­če­no je 103.864 hit­ne me­re. Vi­še od hi­lja­du pred­stav­ni­ka pra­vo­sud­nog si­ste­ma bi­lo je na obu­ci i spe­ci­ja­li­zo­va­noj edu­ka­ci­ji o pre­ven­ci­ji po­ro­dič­nog na­si­lja”, za­klju­či­la je mi­ni­star­ka prav­de.

Stal­ni pred­stav­nik UNDP u Sr­bi­ji Ja­kup Be­riš kon­stan­to­vao je da pre­ko 70 od­sto že­na ko­je su iz­gu­bi­le ži­vot u part­ner­skom na­si­lju ni­ka­da ni­je pri­ja­vi­lo na­sil­ni­ka in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma, do­da­ju­ći da re­zul­ta­ti ovog is­tra­ži­va­nja ja­sno go­vo­re da od­go­vor­nost za pri­ja­vu na­si­lja ne sme bi­ti sa­mo na žr­tva­ma.