Otvoreno pismo „Politici"

Koliko god to nerealno delovalo, ali ovo otvoreno pismo počeću sa onom opštepoznatom frazom – Poštovane kolege. I ne bih se dalje zadržavao ni na „poštovane”, niti na „kolege”.

Objavili ste intervju, dodao bih i ekskluzivu, sa posebnim tužiocem za visokotehnološki kriminal Brankom Stamenkovićem. U trenutku kada tužioci od novinara beže kao đavo od krsta, vama je, eto, jedan, i to visokopozicionirani, dao intervju. Vau. Svaka čast. Još naslovna strana sa sve Markovim i mojim imenom u naslovu.

Nije mi jasno čime smo Marko i ja zaslužili da se nađemo na naslovnoj strani „Politike”, pa makar i u interpretaciji pomenutog u intervjuu. Ko su uopšte Marko Vidojković i Nenad Kulačin? Siguran sam da ne znate ni vi u „Politici”, tek vaši čitaoci pojma nemaju, ali eto nas na naslovnoj strani. Moje pokojne dede Ilija i Slavko bili bi ponosni da vide da im se unuk našao na naslovnoj strani „Politike”.

Elem, razumeo bih da ste u nekim prethodnim brojevima objavili informaciju da je Marko „relociran” iz zemlje zato što su međunarodne organizacije, koje štite slobodu reči, novinare, umetnike i koga sve još, procenile da je životno ugrožen zbog konstantnih pretnji i kampanja tabloida i televizija godinama unazad. Znate, početkom marta, Marko je „relociran”, a tu informaciju smo objavili u našem podkastu „Dobar, loš, zao” još 8. februara. Naravno da ne treba da gledate tako nešto, ali informacija da je po prvi put u novijoj istoriji Srbije jedan novinar i pisac sklonjen iz svoje zemlje zato što je životno ugrožen, priznaćete, nije za bacanje. Ali, okej, to ste mogli da ne čujete. E, onda se javnosti 3. marta obratio bivši predsednik Srbije Boris Tadić, i to isto rekao. Nemoguće je da niko iz cenjene redakcije „Politike” nije barem na društvenim mrežama naleteo na tu informaciju, jer ne mogu da verujem da su novinarima i urednicima „Politike” nedostupni ili zabranjeni „Tviter”, „Fejsbuk” ili „Instagram”. Podigla se velika dreka i galama. Znate, nije mala stvar to da su dva novinara pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, a jedan je još i „relociran”. Samo razmišljam, ni ne pomišljam da se drznem da držim lekciju kolegama iz najcenjenijeg lista na Balkanu.

Svoje čitaoce, takođe, nikada niste obavestili da je majka jednog srpskog novinara, slučajno moja, Ratiborka, napadnuta u Boru od pijanog aktiviste SNS-a uz poruku: „Sina ti treba obesiti.” Pred svedocima. Niste objavili da je jednom novinaru, opet slučajno meni, na nekoj plakati objavljena adresa stanovanja u Šapcu.

Sećam se da je u Miloševićevo vreme, „Politika” izmislila novi trend u novinarstvu. Naše najuglednije novine su objavljivale reakcije na vesti i događaje o kojima prethodno nisu izvestile ni slovo. Slično kao i ovo. Pišete o tome kako je tužilaštvo hitno reagovalo na svaku našu prijavljenu pretnju, a da nijednom niste objavili da vašim kolegama novinarima neko preti.

I sada puf – naslovna strana. Biće da su za „Politiku” kolege tužioci, a ne novinari. Dali ste prostor tužiocu da se pravda i relativizuje pretnje koje su upućene nama i tako doveli u zabludu čitaoce da je sve u redu i da Marko i ja izmišljamo, možda da smo paranoični, a ko zna i – ludi. Tu statistiku su demantovali advokati iz NUNS-a, ali nema veze.

Kaže tužilac Stamenković da su hitno reagovali po našim pretnjama. Jesu, u početku. Znate kako? Tako što bi nas pozvali i pitali da li se osećamo nebezbedno zbog pretnji. A, onda su prestali i ti pozivi. Više nas i ne zovu. Sud nismo ni videli. Čekamo jedno suđenje, ali smo mi tuženi. Nikada nismo obavešteni o tome dokle se stiglo povodom svih tih pretnji, izuzev onda kada su nam prijave odbačene.

O kolikoj se hitnosti radi, govori činjenica da se tužilac glasnuo tek 13. dan od trenutka kada je vest o Markovoj relokaciji postala javna i dostupna svima.

Jedan jedini put smo Marko i ja bili zajedno pred tužiocem kada smo dali izjavu u vezi sa pretnjom „Ova država vapi za Golim otokom. Ovakve i slične poslati na Goli otok, na prevaspitavanje, a ako to ne uspe, onda metak u čelenku”. Izvinjavam se „Politici” i autoru pretnje što sam morao da redigujem tekst pretnje. Barem mene, nikada više, ni za jednu pretnju niko iz tužilaštva ili suda, nije zvao. Pomenuta pratnja, odnosno njen autor, kažnjen je, što reče tužilac u skladu sa zakonom. Još jedna, upućena Marku, takođe, dobila je epilog. U atačmentu ovog pisma, drage kolege, šaljem vam, samo nekoliko pretnji, redigovanih.

Eto, drage i poštovane kolege, da imate uvid u celu priču. Valjda smo kao kolege zaslužili barem malo vaše pažnje. Ovom prilikom ne govorimo o kampanjama protiv nas dvojice da smo „Šolakove pudlice”, „omiljeni Đilasovi zabavljači”, „izdajnici srpskog roda”, „strani plaćenici”. To sve u rok službe.

Siguran sam da ćete objaviti ovo pismo, jer „Politika” je institucija novinarstva u Srbiji i strogo se pridržava prvog novinarskog nepisanog pravila o obavezi poštovanja druge strane. A, o novinarskoj kolegijalnosti da i ne govorim. Ako se to, kojim čudom ne desi, imaću razumevanja da su važnije stvari bile bitnije za vašu publiku, a i ko smo mi da bismo i pomislili da zavređujemo prostor u takvoj veličini kakva je „Politika”. Pitam se samo, zašto nas onda staviste u naslov na naslovnoj strani. Biće da branite nebranjeno.

Srdačan pozdrav,
Nenad Kulačin

Pretnje

– Ućutaćete i te kako, a odgovaraćete, još bolje, rešetke vam ne ginu. Kada ti dogori do d...ta, tada ću da te pitam. Zakon je isti za sve. (Vera)

– Ko ovim svinjama daje prostora. Ovo su svinje i treba ih spremiti za svinjokolj, sada je vreme. (Ejup Bego)

– Imaš pogan jezik, ostaćeš bez njega. (Rastko Knežević)

– Nema vama pomoći, skupićemo za lopatu i popa, pa gudbaj. (goksi_nikolić)

– Ako te sretnem u životu, nećeš više lagati. (Rastko Milić)

– Ne znam za Vučića, ali da nekom drugom opsuješ kevu preko TV, neko bi ti SIGURNO rascopao glavudžu, tu gadnu, poluosovinom. Gle, gle, pa i ja furam POLUOSOVINU u kolima... ’naaaaš. (Dovla Petrus)

– Samo se vi sprdajte. Kada dobijete po tikvi, onda će biti kmečanja. A, do tada, okupajte se, očešljajte, promenite gaće, jer se u zatvoru veš pere jednom nedeljno. (mr. saxitoxin)

– Kakva ekipa za nabadanje u glavu. (veljko022)

– Ovog drekavca „Milojkovića” treba namlatiti ko konja. Ako bogda, samo da ga sretnem. (Luka Majic7). Nešto kasnije je taj luka Majić, na FB, dodao da jedva čeka da sretne mog kolegu.

– Nema razlike između ovih lajavaca i Baloustog. Svima njima sledi metak u haosu koji neminovno nadolazi. Biće lepo gledati vas iskidane. (Jovica Radić)

– Pozdravili (malo bezobraznije u originalu) kerovi sa Kosmaja. (Ranko Rajak)

– Crko da bog da, ološu odvratni. Neka te sahrane u Zagrebu, ili Bostonu. Marš iz Srbije. Treba pobiti i tebe i tvog drugara, prljave levičare. (jaksa p_)

– Pobiću vas kada dođem na vlast, jer srpstvo znači uzvišeni cilj i spremnost da se za njega žrtvuje. (Srđan Petrović)

– Znam gde stanuješ, zaklaću te k*****  sine… Prvo ću da te zakoljem a onda imam da te sečem na komade glupanderu glupi… Zaklaću te, kunem se. (negde se izgubilo ko je ovo pretio, ali po sećanju bih rekao da je ova pretnje upućena iz inostranstva i da su naši organi bili nemoćni da do „junaka” stignu)

– Ako bih ih sreo na ulici, srce bih im iščupao, ne samo srce, sve bih im iščupao. (Aleksandar Šapić, TV Pink)

Ovo su samo neke od prijavljenih pretnji. Ima ih mnogo, neke su pune bezobraznih reči, i ne bih voleo takve reči da vidim u uglednoj „Politici”. Na sve ovo treba dodati i pomenuti napad na moju majku, plakate sa mojim imenom i adresom, kao i pretnju „Danasu” u kojoj smo apostrofirani Marko i ja.