Sako akademika Mihailovića

Na programu RTS-a prikazana je emisija posvećena radu i celokupnom doprinosu našem društvu akademika Dragoslava Mihailovića. Prikupljeni materijali, intervjui, arhivski snimci bili su kao da je neko otvorio prozor da uđe svež vazduh u kuću.

Mihailovićeve reči citiraće se dugo posle njegovog odlaska. Govorio je s takvom lakoćom i blagim izrazom na licu, bez obzira na to kroz šta je sve prošao. Nije pokazivao gorčinu čak ni kad je imao primedbe na nečiji rad ili na odluke koje su donošene. Njegove priče ugravirane su u istoriju Srbije, naročito njenog dela koji je on voleo, a dijalekt kojim se snimalo uvek je mamio osmeh na lice gledalaca.

Gledajući emisiju i slušajući s pažnjom njegove reči, pred kraj shvatih da je Mihailović bio u istom sakou tokom sva tri intervjua, snimljena u razmaku od devet godina. To pokazuje koliko istinskim intelektualcima stvarno nije važno šta imaju na sebi (imaju jedan sako za televiziju), već šta izgovaraju.

Šešir profesora Koste Vujića i sako akademika Dragoslava Mihailovića mogli bi da budu asocijacija na ljude koji su ostavili trag iza sebe.

Vesna Hinić,
Beograd