Na 19. godišnjicu martovskog pogroma Srbi na Kosmetu i dalje u strahu

Kosovska Mitrovica- Parastosom  nadomak Glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici u prisustvu više stotina građana i predstavnika Srba  ispred spomenika „Istina”  odata je pošta Jani Tučev i Borivoju Spasojeviću, koji su smrtno stradali u pogromu  17. marta 2004. godine, kada je na njih iz pravca južnog dela grada pucano iz snajpera.

Odata je pošta kao i svim stradalima od 1999. godine do danas, čija su imena uklesana na ploči crnog mermernog spomenika.

Jana Tučev koja je tada imala 36 godina, majka dvoje maloletne dece,  stradala je na svojoj terasi zgrade koja se nalazi na samo par metara od Glavnog mosta na Ibru koji razdvaja srpski severni i južni, albanski deo grada, a Borivoje Spasojević, koji je imao 63 godine, elektroinženjer „Trepče” smrtno je stradao u Kolašinskoj ulici, u istoj u kojoj je prethodno snajperskim metkom usmrćena Jana Tučev.

Pre 19. godina u naletu albanskih ekstremista iz pravca južnog dela Kosovske Mitrovice ka severnom delu grada,  koji su uspeli da probiju kordon UN policajaca i  gde su po zvaničnim podacima učestvovali i bivši pripadnici samozvane OVK (UČK), kao  pripadnici terorističke Albanske nacionalne armije (ANA koju je prethodno šef misije UN na Kosovu Mihael Štajner proglasio terorističkom) teže i lakše je stradalo 22 Srba što od automatskog oružja, što od kamenica i suzavca, što od  gumenih metaka.

Tada je proterano i ono malo Srba koji su živeli u južnom delu Kosovske Mitrovice, uglavnom  oko Crkve Svetog Save, odakle su evakuisane i dve svešteničke porodice, a crkva je do temelja zapaljena.

Mnogi od Srba su od tog  17. marta ostali invalidi, a pojedini su od posledica teškog ranjavanja kasnije preminuli.

Povodom godišnjice martovskog pogroma saopštenjem se oglasila Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a u saopštenju koje je dostavljeno „Politici”, između ostalog stoji:

– Posle jednog od najtežih masovnih zločina u novijoj srpskoj istoriji - martovskim pogromom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, ne samo da smo ostali uskraćeni za kažnjavanje odgovornih, već smo svedoci da je politička i društvena atmosfera  iz koje je ovaj strašan događaj proistekao  i dalje prisutna. Štaviše, šovinizam i mržnja je do danas ideološka konstanta u Prištini. Dužni smo da se sećamo naših stradalnika, porušenih kuća i svetinja, jer su naši sunarodnici ubijani i proganjani ne zato što su nečim zaslužili, već zbog onoga što jesu. Štaviše, političari u Prištini se i danas nadmeću ko će glasnije i vatrenije da mrzi Srbiju i Srbe i to se svakodnevno vidi u brojnim napadima na Srbe i njihovu imovinu, ali se to prepoznaje i u paničnom strahu Prištine od Zajednice srpskih opština  koja je jedini okvir zaštite srpskog naroda i njihovih prava na Kosovu i Metohiji.

U daljem saopštenju se navodi da će „Kosovo i Metohija ostati naše centralno državno i nacionalno pitanje, a bezbednost našeg naroda i duhovno i kulturno nasleđe u pokrajini biće najviši prioritet naše nacionalne politike na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je svojom odlučnom politikom zalog da nam se pogrom nikada više ne ponovi”.

I Srpska lista se oglasila saopštenjem, a Goran Rakić, predsednik ove najbrojnije političke partije na Kosovu i Metohiji, koji je sa članovima Srpske liste prisustvovao pomenu stradalima u Kosovskoj Mitrovici, navodi  „da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje proživljavaju pogrom, žive život pun nesigurnosti i svaki dan je nova zebnja i strah da li će nešto strašno da se desi”.

– Nikada nećemo i nismo zaboraviti spaljene srpske svetinje, ubijanja, povređene i prognane, spaljivanje naših vekovnih ognjišta. I, pored svega, zarad budućnosti novih generacija pružili smo ruku pomirenja, ali ta ruka i dalje stoji u vazduhu”, stoji između ostalog u saopštenju dostavljenom „Politici”, uz naglasak da će „Srbi porušeno, spaljeno i oskrnavljeno obnoviti, ali da nikada neće odustati od namere da na ovim prostorijama ostanu i opstanu, jer ga na to obavezuju svi izgubljeni životi od 1999. godine do danas”.

U martovskom pogromu, „u kristalnoj noći”, u dva dana  „kada je spržena srpska zemlja” 17. i 18. marta u naletu albanskih ekstremista  smrtno je stradalo 19 i povređeno  više od hiljadu Srba,  spaljeno je 35 crkava i manastira, spaljeno više od 950 kuća, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a proterano 4.000 Srba.

Za pogrom nad Srbima ni posle 19 godina niko nije odgovarao.