Kurtiju pada rejting, a raste agresivnost

Jedina sposobnost vlade Albina Kurtija jeste da proizvodi krize, on je više usredsređen na to nego na rešavanje problema, ocenio je potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Pal Lekaj. Ovu njegovu nedavnu ocenu potvrđuju i rezultati istraživanja UNDP-a, prema kojima je podrška Kurtiju opala za 15 odsto. U maju 2021. godine imao je podršku od 59,5 odsto, a u novembru prošle godine pala je na 44,9 odsto, prenosi „Kosovo onlajn”. Podsetimo, na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima Samoopredeljenje je osvojilo 50,28 odsto glasova.

Ono što premijeru privremenih prištinskih institucija takođe ne ide naruku jeste činjenica da je DPK „preživela” odlazak Tačija i Veselija u Hag, a kako pojedini analitičari ocenjuju, DSK se vratio u političku igru. Ako se ovo uzme u obzir, trebalo bi očekivati radikalne i ekstremne poteze Kurtija. Sve bi moglo da ukaže na to da će april biti veoma izazovan mesec i za kosmetske Srbe i za vlast u Beogradu. Od 21. aprila, kako je Kurti svojevremeno najavio, „na Kosovu neće biti korišćene druge registarske tablice osim RKS”. A vanredni lokalni izbori na severu KiM zakazani su za 23. april, nakon što su Srbi napustili privremene institucije u četiri opštine na severu i ne nameravaju da se u njih vrate dok ne bude formirana Zajednica srpskih opština. Srpska lista je saopštila da neće učestvovati na ovim izborima.

Za sve to vreme, specijalne jedinice Rosu, pod komandom Prištine, kontinuirano zastrašuju i terorišu srpsko stanovništvo južno i severno od Ibra. A Kurti ne odstupa od stava da ne formira ZSO. Da bi otežao pregovaračku poziciju Beograda, nastoji i da regrutuje pojedine albanske političke predstavnike s juga centralne Srbije kako bi zagovarali ideju o formiranju tzv. zajednice albanskih opština i podgrevali priču o nelegalnom referendumu iz 1992. godine.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša ocenjuje za „Politiku” da pad Kurtijevog rejtinga nije iznenađenje. Podseća da je na smanjenje podrške birača uticalo i to što je pokret Samoopredeljenje napustio jedan od ključnih ljudi, Haki Abazi, koji je u akteulnom sazivu vlade bio predsednik skupštinskog odbora za spoljnu politiku. Može se očekivati pojačan ekstremizam, jer kako slikovito objašnjava, „ranjena zver je uvek opasnija”. „U ovoj godini imali smo manji broj incidenata, ali oni su po težini mnogo opasniji (ranjavanja i hapšenja) od onih koji su se desili prošle godine”, kaže Beriša. Podseća i da se 95 srpskih pripadnika iz prethodnog saziva kosovske policijske službe nalazi pod istragom, a navodni razlozi su – od terorizma do nasilja u porodici.

Na jedan perfidan način pokušava da izvrši pritisak na Srbe, ističe Beriša, i dodaje da su policajci koji su uhapšeni pod sumnjom za ratne zločine u kosovskoj policijskoj službi radili ne manje od 10 godina. „Imao je priliku da proveri sve ovo što im sada stavlja na teret. To je jedan od načina da smanji broj pripadnika stare strukture. Dovoljno je da postoje dve osobe koje će reći da je neko kriminalac ili terorista da bi taj neko bio zatvoren”, ističe Beriša.

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović navodi za naš list da je sve što Kurti čini u poslednjih nekoliko godina i meseci, poput otpora ZSO, nasilnih terorističkih akcija njegovih tzv. specijalnih snaga posebno na severu KiM, velikim delom u službi očuvanja poljuljanog rejtinga. „Svestan je da je dobio izbore u impozantnom procentu u albanskom političkom telu zbog svojih separatističkih, ali pre svega anahronih stavova. Kada govorimo o odnosu prema srpskom narodu, prema državi Srbiji, prema briselskom dijalogu, sve što je on obećavao, ispostavilo se da nije ispunio”, ističe Karanović.

Ocenjuje i da se premijer privremenih institucija u Prištini besmisleno opire ZSO i da ukoliko kolektivni Zapad izvrši pritisak na njega ili neku buduću administraciju, onda će biti formirana ZSO. Podseća da je Kurti obećao da će promeniti albansko društvo, da će ga osloboditi od korupcije i kriminala, a da u tome nije uspeo, niti je preduzeo ikakve mere. Ocenjuje i da je njegov ugled u SAD poljuljan. „Ekonomska situacija na KiM je katastrofalna, socijalna slika je porazna. On je uspeo u određenoj meri i da tzv. vladu koju vodi udalji od pozicije SAD. Sve to prepoznaju sada albanski birači: to je bio paravan kako bi se on održao na vlasti, nakon što je neslavno ’sleteo’ s mesta premijera nakon što je na njega izvršio uticaj Ričard Grenel”, navodi naš sagovornik.

Kaže da se može očekivati radikalizacija koraka Kurtijeve tzv. vlade jer to je jedini način na koji on, ali i drugi albanski političari na KiM mogu da mobilišu svoje političko telo pred neke naredne vanredne ili redovne izbore. Karanović ističe da Kurti nema šta da ponudi kada je reč o socijalnoj i ekonomskoj politici. „Može da radikalizuje pristup dijalogu s Beogradom i da tu pokuša da vrati rejting koliko god je to moguće”, ocenjuje Ognjen Karanović.

Sagovornici „Politike” podsećaju da se na lokalnim izborima, održanim 2021. godine na KiM, pokazalo da Samoopredeljenje loše stoji kod biračkog tela. Karanović smatra da je taj proces nepovratan i da ga jedino može usporiti nasilje nad Srbima i Kurtijev pokušaj da završi svoju davnašnju misao – da iskoreni srpski nacionalni identitet s KiM, što bi ga možda održalo na vlasti, što mu neće proći, jer Srbija to neće dozvoliti.

Beriša ukazuje da je došao trenutak da Kurti položi račun pred članovima svog pokreta zato ih je prevario u predizbornoj kampanji. Borba protiv kriminala je bila ključna floskula, kaže, a Kurti pokušava da preuzme kompletnu vlast, što je nemoguće, imajući u vidu kako su prošli pomenuti lokalni izbori. Podseća i da je u ovom trenutku ekonomija najslabija karika pored slabog spoljnopolitičkog uticaja. U toku su i otpriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, a nema novih priznanja.

Karanović ocenjuje da će Priština pokušati da zloupotrebi rok za registarske tablice i organizaciju vanrednih lokalnih izbora na KiM. Temu registarskih oznaka, podseća on, Priština je već zloupotrebila do te mere da je pretio oružani sukob. Podseća da je Kurti tada prilično izgubio i da je ostao poražen jer se ništa u tom pogledu nije promenilo u odnosu na rešenja koja su postojala mesecima i godinama pre toga. Svestan je da je pred velikim rizikom, a garancije da će uspeti nema bez obzira na to što će kolektivni Zapad do kraja podržavati lažnu državu kao svoje čedo.

„To ne znači da bi oni Kurtiju dozvolili da destabilizuje političke prilike do krajnjih granica ili da to proizvede nemire na KiM ili da dovede do još nekih težih posledica. To njima nije u interesu u ovom trenutku i mislim da će pokušati u tome da ga ograniče. On je svestan da u toj situaciji nema šta da izgubi jer ako ne preduzme radikalne korake, izostavlja mogućnost da ponovo mobiliše svoje političko telo”, zaključuje Karanović i dodaje da veruje da će Kurti ipak radikalizovati svoju poziciju.

Zaštitnici u Nemačkoj i Velikoj Britaniji

Ukoliko je kolektivnom Zapadu zaista stalo do stabilnosti na zapadnom Balkanu, oni moraju da smene Albina Kurtija, a pre toga da ga suzbiju u njegovim pokušajima, smatra Ognjen Karanović. „Ako on nađe zaštitnike, a nalazio ih je do sada u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, i oni ostanu dosledni u tim svojim pozicijama, onda će on preduzeti radikalne korake. Tu je onda nepoznanica kako će reagovati SAD”, navodi on i dodaje da kolektivni Zapad mora pokazati viši stepen razumevanja za srpsku poziciju.