Ko je inspirisao Klimta

Anonimni vlasnik čuvene slike Gustava Klimta „Vodene zmije dva” platio je šestocifrenu sumu premijum osiguranja za njenu pozajmicu, ali zauzvrat je tražio da bečki Muzej „Belvedere”, u kome je ovo delo izloženo, sliku restaurira. Do ovoga je došlo jer su troškovi osiguranja ovog vrednog platna svojom visinom daleko prekoračili zakonom utvrđen limit propisan za javne ustanove. „Belvedere” je u saradnji sa Muzejom „Van Gog” iz Amsterdama sedam godina radio na novim tumačenjima Klimta i u tu svrhu zajedno sa Klimtovim delima predstavljene su slike Rodena, Matisa, Sezana, Van Goga na izložbi „Klimt: Inspirisan Van Gogom, Rodenom, Matisom”.

Slika „Vodene zmije dva” ima burnu prošlost. Ukrali su je nacisti od Jevrejina, tekstilnog preduzetnika Dženija Štajnera, mecene Klimta i ostalih članova bečke secesije. Slika je bila na aukciji 1940, ali ju je guverner Rajha u Beču Baldur fon Širah poklonio Klimtovom vanbračnom sinu, nacističkom reditelju Gustavu Učickom, koji je sliku okačio u svojoj trpezariji.

Naslednici Dženija Štajnera i Učicki potpisali su 2013. sporazum o restituciji i ravnopravno podelili 112 miliona dolara prihoda od prodaje ovog dela. Ubrzo je slika preprodata ruskom oligarhu za 180 miliona dolara.

Gustav Klimt je naslikao „Vodene zmije dva” između 1904. i 1907. godine. Slika je poslednji put javno izložena u Austriji 1964. godine. Vodene zmije su tako preživele propast Austrougarske, dva svetska rata, nacističku pljačku...

Slika je u Muzeju „Belvedere” restaurisana zajedno sa čuvenim Klimtovim „Poljupcem”.

Na izložbi „Klimt: Inspirisan Van Gogom, Rodenom, Matisom”, Muzej „Belvedere” predstavio je oko 90 radova 30 umetnika kako bi razbio mit o usamljenom geniju odevenom u plavu haljinu koji okružen nagim muzama slika u vrtu. Kolekcija predstavlja širok niz uticaja na Klimta. „Naše istraživanje je otkrilo sasvim drugačijeg Klimta”, kaže kustos Markus Felinger, a prenosi Art Life.  

„Koristeći niz smislenih poređenja, ilustrujemo kako je Klimt asimilovao umetnička dostignuća svog vremena. Bio je sunđer. Kao jedan od osnivača bečke secesije, 1897. odvojio se od tradicionalnih umetničkih stilova tog vremena i postao magnet za avangardne stvaraoce. Bečki establišment je u početku ignorisao pokret, ali grad je postao centar širenja modernizma. Prvi put u Austrougarskoj, 1903. secesija je prikazala Van Gogovu sliku na izložbi koju je posetilo 16.000 ljudi. Od tog trenutka Gustav Klimt, Pol Sezan, Pjer Bonar i Tuluz-Lotrek su izašli iz anonimnosti i dostigli priznanje širokih razmera”, navodi Markus Felinger.

Izložba u bečkom „Belvederu” traje do 21. maja.