Glumom je branio ranjivu osećajnost

Teško mi je da o glumcu Tanasiju Uzunoviću govorim u prošlom vremenu, jer mi reči otima saznanje da on nikad više neće proći ovom scenom koju je toliko voleo i tako majstorski njome vladao. Zadržavam suze, da u nečemu ne preteram, jer znam koliko je bio osetljiva žica, ništa mu ne bi promaklo.

Vida Ognjenović, dramska autorka i rediteljka, ovim rečima oprostila se juče od glumca Tanasija Uzunovića (1942–2023) u nacionalnom teatru. Komemorativnom skupu povodom smrti ovog osobenog umetnika, prvaka ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, prisustvovali su članovi njegove porodice, prijatelji, kolege, poklonici njegove glume. Tanasije Uzunović sahranjen je juče u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Uzunović je preminuo 10. marta u 81. godini na Klinici za urgentnu medicinu VMA u Beogradu.

– Bio je neobična, samosvojna pojava, oštar, žustar, pravedan i glumac do poslednje ćelije. Nije bio opšte glumačko mesto, a još manje šablonska kutija ustajalog gradskog šarma, po kome se sve može, a ništa ne mora. Nije podnosio prosečnost ni ulizištvo, gadio se dvoličnog ponašanja, prezirao neiskreno prijateljstvo. Uzdržanu, bezličnu glumu smatrao je uvredom glumačke časti. Vođen svojom karakternom čistotom, silovitim darom i osećanjem za pravdu, držao je svoje glumačke oči stalno širom otvorene, ali izvan svakog zla, kako je govorio pesnik. I ostao je do zadnjeg dana u životu, a nadalje će u našem sećanju biti naš neobični, vitalni, žustri, a nežni Tasa, za koga je gluma u stvari bila samoodbrana. Njome je branio i odbranio svoju veliku, ranjivu osećajnost i svihu humanu čistotu deteta. Glumio je strasno, sumanuto, ludo se predajući do samozaborava – kazala je Vida Ognjenović.

Na matičnoj sceni nacionalnog teatra Tanasije Uzunović je poslednju ulogu, lik Zarije Vučića, jednog od karakternih junaka dugovečne „Velike drame” Siniše Kovačevića, odigrao 19. januara.

– Taso, brate i prijatelju, hvala ti na svemu. Na Zariji Vučiću i mnogim drugim ulogama. Ako će nečije mesto biti upražnjeno, to će biti tvoje. Moj gospodine Uzunoviću, čovek se gospodstvom rađa. Hvala ti za svaku probu i snimajući dan gde si dolazio apsolutno spreman. Hvala na iskrenoj brizi za razvoj mladih kolega, koje oni često nisu ni bili svesni. Drugi su spavali pod tvojim krovom dok si se ti beskućio. Talenat je uvek sam, osrednjost i mediokriteti traže grupu. Neka ti bog da rajsko naselje: zaslužio si ga. Neka ti zaceli ožiljke na duši koje nosiš, praštaj i spavaj brate s mirom – rekao je Siniša Kovačević.

– Nismo još ni zakoračili u svet pozorišta, već na samom pragu dočekao nas je raširenih ruku, sa velikim osmehom, celu našu klasu – prisećao se glumac Hadži Nenad Maričić opraštajući se od dragog Tanasija Uzunovića.

– Bio je prisutan još na fakultetu, od priprema predstave „Komendijaši”. Zanimao se. Pružao nam je podršku. Veoma mu se dopala tema stare srpske komedije iz 19 veka. Kada se završila premijera, dobro se sećam mesta i trenutka kada mi je rekao: „Biću uz tebe uvek, kada god ti nešto zatreba, znaj: tu sam, ali budeš li se uobrazio…” I eto, bilo je zaista tako, do poslednjeg dana bio je tu. Bila je to priroda Titana koji želi da svojom snagom učini sve oko sebe boljim. Toliko bih mogao sada da pričam drugima o tebi, i pričaću dok nas ima. Plivaj, dragi Taso, u moru obasjanom večnim suncem. Neka te Bog pomiluje u carstvu svome – kazao je Maričić.

Od Tanasija Uzunovića oprostili su se i Svetislav Goncić, Vojin Ćetković, Petar Božović, Kalina Kovačević, Bojan Krivokapić, Molina Udovički Fotez…