Slalom na reci

Pitoma, mirna i široka, Sava je kao stvorena za uživanje. Na desnoj obali reke, kod Ostružnice, Slavko Božović i njegova supruga Ljilja imaju splav, drugi dom. Kad god im vreme i obaveze dozvoljavaju, oni tu dođu da žive u ritmu s rekom i da rade ono što najviše vole - po čitav dan skijaju na vodi. On je lekar u Hitnoj pomoći, a ona radi u jednoj farmaceutskoj firmi u Beogradu. Po njihovoj proceni i senzibilitetu, za sve „boljke” to je najbolja preventiva i lek.

Njihova kućica „na metalnim burićima” ranije je bila mnogo bliže gradu. Kada je okolo postalo previše urbano i tesno, pomerili su se desetak kilometara uzvodno, u potrazi za mestom na reci gde će moći nesmetano da uživaju u omiljenom sportu.

Svaki početak je težak

Slavko je u njemu postao pravi akrobata. Sam je postavio lopte, obeležio putanju kojom se vozi slalom i svakodnevno izvodi razne vratolomije. Treba samo videti kako zadivljujuće izgleda kad u punoj brzini po glatkoj površini reke klizi čas levo, čas desno, podižući za sobom zavesu od najsitnijih vodenih kapljica.

Sam početak i nije izgledao tako zadivljujuće. Ljilja je bila student kada je krenula da se lomata na skijama, a Slavko se, sa svojim školskim drugom Dejanom Radojčićem, u tu avanturu upustio u Boki Kotorskoj, kad je imao samo četrnaest godina. Bez ikakvog predznanja, mučili su se „kao crvi“, kažu, i sve što su naučili, uglavnom je bilo pogrešno. Prve ozbiljnije treninge pod stručnim nadzorom imali su na Dunavu. Iz tog perioda sećaju se i jedne anegdote.

- Ja sam vozila čamac, a Slavko je skijao. Sva važna, izbacila sam lakat i dala gas, ne osvrćući se. Samo bih povremeno pogledala u retrovizor da popravim frizuru. Kad sam već bila kod „Venecije”, shvatila sam da Slavka nema. Otkačio se još negde kod Ušća! Vratila sam se i, na obostranu sreću, našla ga - ispričala nam je Ljilja.

Taj talas zanosa kasnije ih je stalno vukao napred. Iz godine u godinu, postajali su sve bolji. Stekli su i diplome instruktora sa licencom Evropske asocijacije, ali nikad nisu prestali da se usavršavaju. Pre dve godine išli su i u Majami, da sa jednim od svetskih šampiona razmene iskustva.

Godine nisu važne

Skijanjem su usput „zarazili” i mnoge iz svog okruženja, koji su postali toliko zaluđeni da više ne propuštaju nijednu priliku. Pošto je protekle godine zima bila izuzetno blaga, na reku su izašli već 17. marta. Zajedno sa nekoliko entuzijasta osnovali su Udruženje ljubitelja skijanja na vodi. Otud je poteklo mnogo dobrih skijaša, a neki su postali i državni prvaci. U klubu ipak insistiraju na privatnosti, pa se krug novih članova širi samo po prijateljskoj liniji, bez obzira na godine života.

(/slika2)- Naša najmlađa učenica, kojoj tek predstoji sjajna karijera, jeste četvorogodišnja kćerkica jednog od naših prijatelja. Ali, za upražnjavanje ovog atraktivnog sporta, koji spada u jedan od deset najtežih, nema starosnog ograničenja. Legenda skijanja na vodi je Al Vagner, poznat kao Mister Big, odnosno Gospodin Veliki, koji je počeo da se takmiči u 67. godini i osvojio sedam šampionata. Ovakav rekord rezultat je ljubavi i upornosti - ističe Slavko.

Zbog male povrede, Ljilja trenutno pravi pauzu u skijanju, ali je zato glavna kad treba da uskoči u čamac od 300 „konja”, da vuče skijaša. Njen suprug priznaje da ona vozi bolje od njega. Ali, kad je skijanje u pitanju, nikad nije zadovoljan. Strog je i prema sebi i prema drugima, posebno kad obučava početnike. To je velika i odgovornost i čast, smatra. Zato je, nakon dugogodišnje prakse, stečenog znanja i veštine, napisao priručnik za početnike, u kom objašnjava osnovne pojmove o skijanju na vodi, kako bi se od prvih „koraka” osećali prijatno i bezbedno. A ono bez čega nema skijanja jesu specijalni čamac i profesionalna oprema, u koju spadaju skije, odelo, pojas, kanap, rukavice i naočari.