Surlić: Srbija uspela da ZSO nametne kao preduslov za dalje korake

Iz dogovora koji je postignut u Ohridu proistekao je novi pregovarački okvir za Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a za Prištinu obaveza da odmah pristupi formiranju formiranju Zajednice srpskih opština, navodi docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić koji ocenjuje da Srbija u odnosima sa EU i dalje ima manevarski prostor, doduše sve suženiji, da postavlja svoje crvene linije i utvrđuje redosled prioriteta u procesu normalizacije.

Najnovijim dogovorom kupljeno je dodatno vreme da se određeni postavljeni uslovi modifikuju i primenjuju u fazama, a Srbija uspela da Zajednicu srpskih opština nametne kao preduslov za dalje korake, kaže Surlić, ali dodaje da novi pregovarački okvir dodatno formalizuje uslov da je punopravno članstvo Srbije u EU nemoguće bez ispunjenja „evropskog predloga” kao i sporazuma koji će pored verbalnog pristanka zahtevati i potpis.

U autorskom tekstu koji prenosi Tanjug Surlić piše: „Dogovor koji je postignut u Ohridu obznanjuje dve ključne novine. Prva je da se dve strane obavezuju da će poštovati sve članove dokumenta od 10. tačaka koji je usaglašen u Briselu, kao i aneksa koji predstavlja prvu fazu sprovođenja krovnog sporazuma. Iz toga je proistekao i novi pregovarački okvir za Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji, budući da će „posrednik EU odmah nakon usvajanja sporazuma i ovog aneksa započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju kako bi se odrazilo i na nove obaveze Srbije koje proističu iz sporazuma i ovog aneksa”.

Takođe, smatra, sprovođenje „evropskog predloga” ili sporazuma će se vršiti etapno, verovatno u većem broju aneksa poput ovog postignutog u Ohridu.

Druga najznačajnija posledica ovog aneksa je obaveza Prištine da primeni Zajednicu srpskih opština, odnosno član 7. „evropskog predloga” ili formalno nazvanog „Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa”. U usvojenom aneksu u Ohridu se navodi da „Kosovo odmah pokreće pregovore u okviru dijaloga uz posredovanje EU o uspostavljanju specifičnih aranžmana i garancija za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga koje je odredio posrednik EU”.

Iako se verovatno zbog odbijanja Prištine eksplicitno ne pominje Zajednica srpskih opština, jasno je naglašeno da se oblik samoupravljanja za Srbe na Kosovu mora sprovesti „u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga”, što uključuje dokumente iz 2013 i 2015. godine. Dodatno nigde se ne pominje ustav Kosova niti presuda ustavnog suda u Prištini, na čemu je Albin Kurti insistirao svih ovih meseci.

Ipak, intrigira formulacija „koje je odredio posrednik EU”. Ovaj dodatak može imati dvostruko čitanje. Prvo, nudi se alibi vlastima u Prištini da nisu mogli da izbegnu ranije sporazume jer na tome insistira posrednik Lajčak i međunarodni akteri koji su nametnuli ovakvu vrstu sporazuma kroz „nemačko-francuski” plan. Drugo čitanje je nepovoljnije za Beograd, a to je da posrednik ima mogućnost arbitrarnog izbora šta spada pod „relevantne”dogovore iz procesa dijaloga.

Ipak, bez obzira na razlike u tumačenjima, Boreljova izjava nedvosmisleno ukazuje na obavezu vlasti u Prištini da odmah moraju da pristupe formiranju Zajednice srpskih opština. Iako trenutno ne postoji politički ambijent u Prištini da do toga dođe, presudnu ulogu u narednom periodu imaju međunarodni posrednici i njihovi mehanizmi ucene Kurtija i ostalih relevantnih političkih aktera na Kosovu. Ukoliko se započne sa procedurama koje će uključivati dijalog i modalitete za formiranje ZSO, to će označiti i pritisak na Srbe sa Kosova da se vrate u institucije i da sa nivoa funkcionalnih lokalnih samouprava aktivno učestvuju u oblikovanju buduće ZSO.

Podrazumeva se da je reč o scenariju koji priželjkuju predstavnici EU i SAD iako iskustvo iz ranijih faza dijaloga svedoči o mnogim događajima koji vrlo lako mogu da parališu dogovoreni napredak u normalizaciji odnosa. Međutim, razlika u odnosu na ranije je svakako pored geopolitičkog ambijenta i do sada najveća međunarodna budnost nad celokupnim procesom, kaže, između ostalog, u tekstu koji opširnije Tanjug objavljuje, profesor Surlić.