Ravno do dna

Nazad se više ne može, rukavice su skinute. Ostalo je samo da se vidi ko je jači, što svakako čitavo čovečanstvo vuče na dno. Vuče ka najcrnjem mraku, zastrašujućoj besperspektivnosti i strahu bez granica. Velike imperije izabrale su nam budućnost, a ona je ratna. Momentom podizanja optužnice za ratne zločine protiv Vladimira Vladimiroviča Putina, predsednika Ruske Federacije, od strane Međunarodnog krivičnog suda sve je otišlo do vraga. Odnosno, stavljeno je čitavom čovečanstvu do znanja da u ovom sukobu, za koji svi sanjamo da se što pre završi, ali koji je očigledno tek počeo, mora da dođe do pobednika i do poraženog. Pat pozicija je neprihvatljiva, kao ni bilo kakvi pregovori. Dakle, nema primirja i polovičnog posla, jer kada si se odlučio da nekog proglasiš ratnim zločincem, sa njim pregovora nema. Da još više uprostimo, onom što je obeležen kao ratni zločinac jedina solucija koja ostaje je da u ratu pobedi, pa da on sudi onima koji su ga tako obeležili. Najprostije rečeno, ulozi su goli životi lidera najvećih imperija koje su odlučile da svoje razmirice reše tako što ćemo u tom njihovom sukobu svi da stradamo. Slonovi su se do istrebljenja pobili i nemilosrdno gaze travu oko sebe.

Imperije neće imati milosti prema malima ni u jednom segmentu. Nikog neće zanimati da li mi nešto smemo ili ne smemo, odnosno da li možemo ili ne možemo. Tražiće nam se jasno opredeljivanje – ili si sa mnom, ili si protiv mene. Što bi se reklo, izbor nam je da li hoćemo šamarčinu u levi ili desni obraz, ali kako god da se uzme, šamarčinu ćemo da popijemo.

Ukoliko želimo da opstanemo na normalnom kursu, a to je da bratskoj Rusiji ne uvodimo sankcije, što svakako u Srbiji podržava više od 80 odsto naroda, moramo da budemo svesni da u novonastalim okolnostima zapadne zemlje neće imati nikakvu empatiju za takav naš stav. Prosto rečeno, Putin je za njih ratni zločinac optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom i u njihovom sistemu vrednosti ne može se sa takvom osobom sarađivati. Ko to ne prihvati, mora da se suoči da će od zapadnog sveta biti izolovan i skrajnut, što je za Srbiju scenario ravan katastrofi. Hteli ili ne da prihvatimo, naša ekonomija je vezana za Evropsku uniju, investicije nam najviše dolaze iz Evropske unije i to je nešto što je tako, jer nam je Bog dao da nam država bude geografski u Evropi. Okruženje nam je takvo kakvo jeste i mi iz ove kože ne možemo. Preti nam ozbiljna izolacija, jer niko na zapadu neće hteti da sarađuje sa zemljom koja nije jasno osudila Putina kao ratnog zločinca, jer on je u zapadnim očima zlikovac kome mora da se sudi, i koja još dodatno sarađuje sa njim i njegovom vlašću. Uostalom, setite se kada je krenulo totalno urušavanje Miloševića. Baš onog momenta kada mu je podignuta optužnica pred Haškim tribunalom. Istini za volju, podignuta je tokom NATO agresije na Srbiju, ali od tog momenta on je za sve na zapadu bio samo meta koja mora da se sruši i da mu bude suđeno. Sve drugo nije dolazilo u obzir da se razmatra. Sa druge strane, uvođenje sankcija Rusiji izazvaće sveopšte nezadovoljstvo naroda, ozbiljno će prouzrokovati unutrašnje nemire u Srbiji i narušiće nam odnose sa zemljom koja nam je više od prijateljske zemlje, mnogi će reći da nam je bratska zemlja, a neki će Rusiju nazivati majkom.

Sve što se tiče pregovora u vezi Kosova i Metohije postaće nam teže. Da se razumemo, nije sada ništa bolje, ali makar smo vratili temu za sto, nekih 25 država povuklo je priznanje, uspeli smo makar malo zapadne diplomate da nateramo da čuju naš stav i prilično smo kupili vreme. Momentom optuženja prema Putinu da je ratni zločinac i našim neprihvatanjem da se tom optuženju priključimo, jer ne uvodimo sankcije Rusiji, niko nas više neće hteti da čuje. Za zapadne diplomate postajemo zemlja koja ne baštini vrednosti na kojima su oni optužili Putina i samim tim u sveopštem ratnom sukobu mi se svrstavamo na stranu onog ko je njihov neprijatelj i ko je u njihovim očima moderni Hitler.

Možda su izbori zaista rešenje. Mada, nisam pametan, jer pitanje je koliko u novonastalim okolnostima ta kupovina vremena može da nam prođe. Svejedno, najvažniji cilj u buduće nam je da sukob imperija ne puca preko naše grbače. Ako nas i zakači, a ono dajte da nas što manje okrnji. Optimizma jednostavno nema.

Narodni poslanik