Budimo mudri, a ne lukavi

Jedan državni činovnik naših dana izađe i na televiziji reče: „Treba da budemo lukavi!” On verovatno ne zna razliku između mudrosti i lukavosti, iako je među njima – duboki jaz. Ne treba da budemo lukavi. Treba da budemo mudri.

Ne treba poistovećivati mudrost i lukavstvo. Oni nisu jedno isto; nalaze se na suprotnim stranama. Mudrost je znanje; lukavstvo je veština.

Mudrac i lisac

Mudrost je duboko rasuđivanje na osnovu istinskog znanja. A lukavstvo je manipulacija, odnosno obmana, da bi se tako, prevarom, došlo do određenog cilja.

U naravi ljudskoj je da se čovek koji teži da mudro rasuđuje naziva filozofom [gr: filia – ljubav, sofia – mudrost; što bi doslovno značilo: čovek koji (voli da) mudruje]. Još se za takvog čoveka, koji znanjem rasuđuje, kaže da je – mudrac.

Za čoveka koji se služi lukavstvom, pak, kaže se da je – lukav. Kolokvijalno, za njega se kaže i da je – lisac. Što će reći, da je lukav kao lisac, kao lisica, kojima je to glavna osobina.

Dozvavši svojih dvanaest učenika, apostola, Isus im dade vlast i uputstva kako da postupaju, pa pored ostalog poruči: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!” Poziv na mudrost ovde se odnosi na opreznost, s kojom se zmija kreće. A poziv na nezlobivost (da budu „kao golubovi”) odnosi se na dobrotu. Jer, kako kaže Sveti Jovan Zlatousti, „nema nikakve koristi od mudrosti, ako ona nije sjedinjena s nezlobivošću”.

Tumačeći navedene reči Hristove, naš veliki savremenik patrijarh Pavle kaže da su um i mudrost čovekovo unutrašnje oko, „ono duhovno oko kojim gledamo, ne samo kao sa fizičkim kojim vidimo ovaj svet”. I pritom napominje: „Um je hladan, razum je hladan, a ponekad seže posred srca”. Međutim, „dobrota je topla, ali slepa”. I zato se u našem narodu kaže: dobar i lud su braća. Ako je čovek samo dobar, kratke pameti – svako ga iskorišćava i podmeće mu nogu. Zato patrijarh podučava, na temelju Hristovih reči, da treba „razvijati svoje umne sposobnosti, što se god može više”. Samo pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. „Tako će se održati ravnoteža razuma. Dobrota i mudrost će na taj način da budu u ravnoteži.”

Mudrost se pokazuje u saglasju s dobrotom. Nije mudrost činiti zlo, ali jeste dostojno se suprotstaviti zlu. Slediti princip čojstva i junaštva.

Mudrost podrazumeva – pronaći najbolji put do razumnog cilja. Život je takav da na putu vrebaju mnoge opasnosti, ima svakakvih prepreka i saplitanja, raznih iskušenja. Zato se i kaže da „uzak put u život vodi”. Uskim putem mudro proći. Za širok put nije potrebna neka naročita mudrost.

Naš narod, pretačući svoje vekovno iskustvo u pouku za život, izatka poslovicu: „Idi mudro, ne pogini uludo!” Mudrost spasava, lukavstvo u pogibelj vodi.

Mudrost je dostojno stići do cilja: dostojno se braniti i pobediti, a ne uludo poginuti. To je vrlina. Zato se za one koji tako predvode kaže: mudro vodi državu; mudro rukovodi preduzećem; on je mudri učitelj, mudri pastir... Za takve, koji ka dobru vode, nikad se ne kaže da su lukavi.

U Novom zavetu posebno zapažena je uloga mudraca s Istoka, koje je tek rođenom Isusu u Vitlejemu judejskome vodila i dovela čudesna zvezda.

Kako objašnjava srpski teolog Radomir B. Rakić, u svojoj „Biblijskoj enciklopediji”, mudraci, kao učeni ljudi, vladali su širokim znanjem tajnih prirodnih sila i bavili se praćenjem kretanja nebeskih tela. Uglavnom su bili Persijanci, ali bilo ih je u Arabiji i drugim zemljama Istoka.

Veliki hrišćanski učitelj Sveti Kliment Aleksandrijski naglašava: „Sve svetovne nauke i umetnosti, sve do čega može da dođe čovekov um Sveto pismo naziva zajedničkim imenom `mudrost`... pošto svaka umetnost i svako znanje potiče od Boga.”

Nažalost, mnogi bi do cilja (koji su sebi zadali) manipulacijom, lukavstvom.

Pouka iz molitve

Molitva Gospodnja (Oče naš), za koju Sveti vladika Nikolaj Srpski govori da je najsavršenija molitva koju upotrebljavamo u domu i hramu, završava se molbom: „No izbavi nas od lukavoga” ili „...od zla”. Sveti Filaret Moskovski objašnjava da se ovim rečima molimo za izbavljenje od svakog zla koje može da nas zadesi u ovom svetu, a naročito se molimo za izbavljenje od greha i od lukavih nagovora i kleveta uzročnika zla, duha zlobe – đavola. Suštinski isto, samo malo drugačije kazano, objašnjava i Sveti vladika Nikolaj: „Molimo Božju pomoć da nas oslobodi od rđavih dela i rđavih delatelja. Kao da se molimo: Sačuvaj nas, Oče, od rđavih dela i zaštiti od zlotvora.”

A onda daje odgovor na pitanje: Ko je najveći zlotvor od koga se molimo da nas Bog sačuva?

„Satana. Svi gresi i zla koja iz njih proizilaze nastaju od satane. Stoga ovom prozbom molimo Boga, koji je svetlost i ljubav, da nas izbavi od zlog, koji je po sebi tama i mržnja.”

Da nas izbavi od lukavoga!

A naše je da budemo – mudri pred lukavima!