Muzička večnost na muralu

Valjevo – Bair, romsko naselje na padinama valjevskog brda Vidrak, decenijama je rasadnik dobrih muzičara. U tom delu čaršije deca kao da se sa notama u genima rađaju. Čitave generacije stasavaju uz harmoniku, violinu, gitaru, bubnjeve, saksofon, uz pesmu... Mnogi su muzičke škole i akademije završili, već su po belom svetu, ali najviše je onih koji su živeli i žive od kafanske muzike, koju su „na sluh” učili. U ovom rasadniku muzičara gotovo svaka kuća mogla je orkestar da napravi...

Sa Baira su potekli i Dragan i Tijana Marić, umetničke duše drugog senzibiliteta, koji preko Umetničkog udruženja „Karavan” realizuju projekat čiji je cilj da slikama ovekoveči bairske Rome kao sjajne poklonike dobrog zvuka i pesme. Dragan Marić, akademski slikar, oslikao je spoljni zid kuće svoje bake Jele, čuvene bairske pevačice, muralom na kojem je glavni veliki orkestar koji je otvarao nezaboravne romske balove u valjevskom hotelu „Narcis” osamdesetih godina prošlog veka. Mural je nastao po fotografiji iz tog vremena, na njemu su uz pevačicu Jelu, saksofonista Brana Obradović Mingej, violinista Perica Gračanin i njegov sin Mikica, nezaboravni Dragoljub Petrović, Voja Obradović, Miša Fenjer, Mija Šesti, Žika Bobijanac, Jovica Dugi, Čavka...

– Ovaj mural predstavlja tadašnji glavni orkestar, ali to je bila samo jedna od ekipa koje su svirale. Na mojoj kući je u prvom planu moja baba, ideja mi je da uradim desetak i više murala na drugim kućama na Bairu i da na njima u prvom planu budu preci, muzičari koji su potekli iz tih domova... Da se zna ko je iz koje kuće potekao. Da uz svaki mural ide i objašnjenje sa imenima muzičara na njima, kada i gde su svirali, njihove biografije... – priča Dragan Marić. I dodaje da su Bairci malo skeptični, ali da su im emocije proradile, nada se da će biti zainteresovani. On kaže da može da uradi tri-četiri murala godišnje, za pet-šest godina imali bi galeriju na otvorenom. Dragan i Tijana su dugo živeli u Francuskoj, za koju godinu bi, najavljuje, doveo u goste i umetnike iz inostranstva da oslikaju mural na Bairu, da žive tu sa njima dok budu radili, da upoznaju kulturu, kuhinju...

– Ja sam ovde odrastala, kada je umesto parkinga bio bagrenjak i ceo život se odvijao napolju. Mogao si zatvorenih očiju da šetaš i po zvuku instrumenta da znaš pored čije kuće prolaziš. Kad čujem saksofon znam da sam kod Mingeja, kad čujem violinu znam da je pored dom Perice Gračanina – nadovezuje se Tijana Marić, Draganova supruga, takođe akademski slikar. Savetovala je oko izbora boja.

– Reakcije su fenomenalne, emotivne. Mural je na neki način i dokumentarni, nastao po fotografiji, ima ličnosti koje tek treba da se prepoznaju. Dok je stvaran ljudi su dolazili da vide nekog svog pretka na njemu... – dodaje Tijana.

Mural je deo projekta koji je i grad pomogao, pritekli su u pomoć i valjevski privrednici. Tijana i Dragan spremaju nove projekte, želeli bi da urade još murala... Tijana kaže da fotografije sa bairskim muzičarima iz prošlog veka izgledaju kao da su u Nju Orleansu nastale. Našli su ona i Dragan baka Jeline snimke, sada prikupljaju fotografije iz drugih bairskih kuća, skeniraju ih, pripremaju materijal da naprave izložbu, da Jelinu kuću preurede u svojevrsni kulturni centar.