Umetničko istraživanje biosfere

Postoje mišljenja, proistekla iz životne prakse, da su milenijalci (rođeni između 1981. i 1996. godine), prva generacija koja od ranog detinjstva živi sa personalnim računarima, pametnim telefonima i internetom. Smatra se i da milenijalci, već uvidom u moć i brzinu protoka informacija, od sebe imaju visoka očekivanja, a u globalnom sistemu bolju poziciju i uticaj u odnosu na prethodne generacije. Upravo toj generaciji pripada i Adrijen Ujhazi (1995).

Mada je obrazovana na klasičnim postulatima slikarstva na novosadskoj Akademiji umetnosti, ona se, razumevajući duh vremena i diskurs umetnosti u permanentnim promenama, koncentriše u svom radu na istraživanje biosfere. Zašto biosfera? Jer ekosistemi Zemlje predstavljaju funkcionalnu celinu biosfere, ali je danas alarmantna ekološka narušenost ovog sistema. Biosfera je česta tema društvene i političke zbilje, a kao intrigantno i životno bazična osvaja i prostore umetnosti. Činjenice su, kompjuterski umrežen svet i uticaj sajber-spejs donose bitne promene u naše razumevanje prostora i vremena, a kontekst digitalnog okruženja definitivno utiče na promenu etike i estetike, društvene i ekonomske strukture. Negde u tom kontekstu Adrijen Ujhazi konceptualizuje svoj istraživački rad tangirajući interdisciplinarne teorije umetnosti i nauke, filosofije i tehnologije.

Bioetika i bioestetika daju osnovi ton pitanjima suživota čoveka i prirode, a autorka posvećena ovim fenomenima istakla je to i naslovom nove postavke „Coexistence”. U dva nova ciklusa „Biophilia” i „Memento”, ona projektuje u ambijentalnoj situaciji multimedijalni vizuelni učinak u kojem se upadljivo ekskponira ovo svojevrsno laboratorijsko istraživanje. Postavkom dominiraju fotografije iz ciklusa „Memento”, razuđena zidna instalacija mozaičke strukture sa kadrovima u gro-planu različitih bioloških opita, a ovom autorskom bioart atlasu dodati su objekti realnih artefakata organolikih procesualnih promena. Da nije reč o recepciji umetničkog rada mogli bismo zamisliti da pripada ogranku nekog biološkom instituta.

Svojim atraktivnim bojama i asocijativnim strukturama fotografije su artefakta dokumentovanih organskih procesa u laboratoriji sa materijalima kao što su mahovina, pšenična trava, čaj, brašno, kvasac. Deo nevidljivih supstanci, mikroorganizmi našeg okruženja, pogledom kroz mikroskopsko sočivo tangiraju moćne relacije koje je neophodno uvažavati da bi ekosistem opstao. Integralni deo ove postavke su i instalacije na stolovima u prostoru koje svojim sadržajima in vivo daju uvid u moguće forme laboratorijskog istraživanja. Bioetika, bioestetika, biosfera, biofilija, biomorfne transformacije, biomi, biološki agensi, DNK i/ili genom predstavljaju živu fenomenološku platformu na kojoj pred naučnika, svoju ulogu imaju i umetnici. „Biofabrika” je naziv bioarta Adrijen Ujhazi realizovan u Novom Sadu, u projektu Evropska prestonica kulture 2022 i on je samo jedan od njenih brojnih radova ostvarenih u muzejima, festivalima, sajmovima, samostalno i u saradničkim inicijativama (Šok zadruga. Reaktor).

Kompleksan projekat Adrijen Ujhazi „May Our Desires Never Fade Away” planiran za izložbu „Stavovi i forme: umetnost kao oblik mišljenja” prošle godine delimično je predstavljen u Galeriji legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Naime, site-specific pejzažna instalacija na otvorenom bazenu nije bila moguća, ocena da je rad „opasan po javno zdravlje”. Ovo oficijelno mišljenje iz Muzeja savremene umetnosti o interdisciplinarnom projektu „Najveće želje nikada ne nestaju” nalazi se na izložbi u Galeriji „Novembar”. Ne ulazeći u detalje ove odluke, poznato je da biološki agensi mogu biti potencijalno opasni po okolinu, ali zar mi nismo nemoćni pred istinom da smo svakodnevno izloženi toj opasnosti udišući vazduh.