Tužilac Međunarodnog krivičnog suda poziva Rusiju da vrati decu u Ukrajinu

Predstavnici 40 zemalja su na Konferenciji ministara pravde u Londonu dali podršku Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) čiji budžet se sve teže podmiruje zbog povećanog obim posla.

Tokom posete Londonu glavni tužilac MKS Karim Kan izrazio je žaljenje što se svet našao u situaciji da je međunarodni sud morao da izda nalog za hapšenje lidera jedne od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Razlog za ovu odluku bilo je prisilno prebacivanje hiljada ukrajinske dece u Rusiju, za koje Kremlj tvrdi da nisu ništa drugo do humanitarne evakuacije. Kan je upozorio da dokazi mogu da „kazuju drugačije“ i izazvao je Moskvu da vrati ukrajinsku decu ako ima ikakve istine u njenim tvrdnjama.

Problemi sa finansiranjem

Rat u Ukrajini bi mogao da „ponovno probudi“ sistem međunarodnog krivičnog pravosuđa, rekao je tužilac, pod uslovom da zemlje istraju u procesuiranju odgovornih. „Ako se sada ne držimo zakona, možda nećemo imati čega da se držimo u budućnosti“, naglasio je britanski pravnik u govoru pred učesnicima među kojima su bili i ministar pravde Ukrajine i glavni državni tužilac.

Nedostatak novca je jedna od ključnih prepreka koja ograničava MKS u efikasnom izvršavanju svoje misije, a sve veća uloga suda u istrazi zločina počinjenih na teritoriji Ukrajine može samo da naglasi ovaj problem.

Konferencija, koju su organizovale britanska i holandska vlada, bila je sama po sebi dokaz da sistem međunarodnog krivičnog pravosuđa ne funkcioniše kako bi trebalo, jer se sud, koji je osnovan pre dve decenije po Rimskom statutu, već dugo muči sa poteškoćama u finansiranju njihovih aktivnosti, a jaz između resursa i potreba raste. Budžet suda za ovu godinu iznosi 169 miliona evra, što je šest miliona manje od planiranog rashoda.

Legitimitet u pitanju

„Zajedno sa međunarodnom zajednicom, nastavićemo da pružamo MKS-u sredstva, ljude i stručnost kako bismo osigurali zadovoljenje pravde“, rekao je britanski sekretar pravde Dominik Rab na početku sednice.

Interesovanje za MKS se dramatično povećalo sa izbijanjem rata u Ukrajini. Zbog rata sud je dobio i značajan iznos dobrovoljnih priloga, što, kako ističu i predstavnici institucije i nevladinih organizacija, ne može da zameni redovno finansiranje, za šta su zadužene 123 zemlje potpisnice Rimskog statuta. Dobrovoljni prilozi, prema kritičarima, ne mogu predstavljati održiv model finansiranja, a mogu i da pojačaju utisak politizacije suda, prenosi Delo.