I bez zvuka i bez vibracije

Zavisnost od mobilnog telefona ne postoji kao zvanična dijagnoza, ali, s obzirom na učestalost ove problematike, javlja se i potreba da se uvrsti u zvanični međunarodni Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje. Na isti način kako su na tu listu stigle zavisnost od kockanja ili igranje video-igrica.

Mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i savetnik, smatra da je ova vrsta zavisnosti široko zastupljena kod mladih do 26. godine, a primećuje se čak i kod dece predškolskog uzrasta. Najpodložniji su tinejdžeri, koji se nalaze u periodu života kada je veština samokontrole slabo razvijena. Rizik od zavisnosti dodatno se povećava ukoliko mlada osoba nema dovoljno samopouzdanja ili se oseća anksiozno, usamljeno, depresivno.

Deci mobilni postaje najbolji drug

– Moglo bi se reći da deci i mladima mobilni postaje najbolji drug. Neka istraživanja pokazuju da oni dnevno provode i do 8 sati gledajući u ekran – objašnjava naša sagovornica.

Zavisnost u ovom slučaju nastaje, pre svega, kao posledica prekomerne upotrebe mobilnog telefona tokom dužeg perioda i kao rezultat ometanja biohemijskih procesa u organizmu, od kojih su najupečatljivije promene u radu neurotransmitera dopamina, hemijske supstance u mozgu, ključne za njegov rad. Dopamin se naziva i hormonom nagrađivanja i izlučuje se u velikoj meri kada se, recimo, dobijaju lajkovi na društvenim mrežama, kao i kada se mozak stalno stimuliše novim informacijama. To stvara stalnu potrebu za novim trenutnim, kratkoročnim podražajima. Smetnje u lučenju jednog posebnog neurotransmitera koji pomaže u smanjenju anksioznosti (gaba) u direktnoj su vezi s razvijanjem zavisničkih ponašanja.

Poseban problem nastaje kada roditelji prepoznaju ovu vrstu zavisnosti, ali ne postave jasne granice i ne ograniče vreme upotrebe mobilnog telefona ili nisu dosledni u primeni postavljenih pravila. Razlog za to verovatno je i što sami prekomerno koriste mobilni telefon. Dete je usvojilo ovaj oblik ponašanja kao prihvatljiv, ugledajući se na njih.

 – Umerenom, nepatološkom upotrebom smatra se korišćenje mobilnog telefona do dva sata dnevno. Kod dece predškolskog uzrasta upotrebu treba ograničiti na pola sata dnevno, a kod najmlađih potpuno izbegavati – savetuje mr Anđela Zlatković.

Zavisnost od mobilnog telefona pojavljuje se i kod starijih, odnosno odraslih osoba, koje u ekran zure preko svake mere iz različitih razloga: anksioznosti, depresivnosti i drugih problema mentalnog zdravlja, koje prekomerna upotreba telefona ne rešava, već ih dodatno produbljuje.

Zavisnost od mobilnog telefona odražava se kroz zapostavljanje obaveza u vezi sa školom, fakultetom, poslom, održavanjem lične ili higijene kuće. Takođe, gubi se pojam o vremenu, a telefon se upotrebljava kao beg od realnosti kada je osoba anksiozna, depresivna, tužna, besna, ukazuje naša sagovornica.

Posledice zavisnosti mogu biti fizičke i psihičke. Na fizičkom planu mogu se javiti problemi s vidom, glavobolje, bolovi u vratu, ramenima i kičmi. Ishrana može postati neredovna, najčešće i nezdrava, što vodi izgladnjivanju ili prejedanju.

Na psihološkom planu javljaju se poremećaj sna, gubitak kreativnosti i motivacije, anksioznost, depresija, nemir kada je osoba bez telefona. Dolazi i do otuđenosti od realnih međuljudskih kontakata.

Da bi se problem zavisnosti od telefona prevazišao potrebno je, po rečima ovog pedagoga, prvo prepoznati i odrediti u kojim trenucima najčešće posežete za telefonom. Da li se to dešava kada vam je dosadno ili kada ste nervozni, usamljeni?

– Trudite se da umanjite automatsko posezanje za telefonom. Pitajte sebe: ,,Da li mi je telefon sada zaista potreban? Da li ću raditi nešto korisno ili ću samo gubiti vreme?”. Napravite listu aktivnosti kojima možete da se posvetite u tim trenucima, a koje neće podrazumevati upotrebu telefona – navodi Zlatkovićeva.

Brišite suvišne aplikacije, nepotrebna saopštenja

I gašenje zvuka zvona može da pomogne. Kada se bavite drugim aktivnostima, ugasite zvono i vibraciju na telefonu, kako vam ne bi odvlačili pažnju. Zvuk neke notifikacije sam po sebi šalje nam poruku ,,brzo i odmah proveri šta je stiglo”. Trudite se da tokom dana imate barem nekoliko sati kada ste na ovaj način rasterećeni, naročito dok učite, radite i, svakako, dok spavate. Takođe, trajno isključite nepotrebna obaveštenja i brišite suvišne aplikacije.

Udaljite telefon od sebe i trudite se da vam ne bude uvek pri ruci. Možete odrediti i tačno gde je njegovo mesto na kojem će stajati veći deo dana. Treba odrediti i zonu bez telefona, recimo, pravilo može da bude da se telefon ne koristi za kuhinjskim stolom, u spavaćoj sobi, tokom porodičnih aktivnosti, da se ne nosi u kupatilo. Dobro bi bilo, po rečima naše sagovornice, da se takva, zabranjena zona nađe i van kuće, makar kada se družimo s prijateljima, da se ne desi da za punim stolom svi kuckaju poruke i gledaju u ekran.