I paša je znao šta je dobro

Kao da je vreme stalo i stoleća ne prolaze: dva nevelika hamama (turska kupatila) u Višegradskoj Banji, građena kada i ćuprija na Drini, koriste se i danas za osveženje i okrepljenje, već bezmalo pet vekova.

Izbija iz ozidane stene topla banjska voda (34 stepena) puneći mali bazen tesnog hamama. Do koga spoljna svetlost jedva dopire kroz okrugle prozorčiće. Prostor veći i ne treba, jer hamam iznajmljuju pojedinci ili parovi. Na sat vremena, budući da nije preporučljivo kupati se duže u ovoj lekovitoj vodi.

Velnes na stari način

Ključ od hamama za taj užitak daju u obližnjem hotelu „Vilina vlas”, po ceni od 15 konvertibilnih maraka (oko 1.000 dinara) za sat. Mada se unutrašnjost prastarog kupatila ne greje da bi sve bilo autentično, otporniji se mogu kupati i tokom ovih hladnijih dana, jer para od tople vode zagreje neveliku prostoriju.

Nekad su se u višegradskim hamamima banjale paše i subaše, pa narodne vođe i vojvode, a danas su ta davnašnja kupatila svakom dostupna. Kao redak spoj davne prošlosti i sadašnjosti. Za njih je interesovanje posetilaca banje veliko, posebno u letnjoj sezoni. Svuda u savremenim velnes centrima ima modernih kupatila – hamama, ali kupanje u ovim autentičnim koji broje vekove sada i mladi smatraju posebnim doživljajem.

Višegradska Banja (u Višegrad se iz Srbije dolazi preko graničnog prelaza Kotroman) nalazi se na petom kilometru od varoši s kamenom ćuprijom, putem pored Drine nizvodno, pa desno ka obroncima brda. Jedan hamam natkriven kupolom smešten je na blagom uzvišenju kod letnje bašte restorana, drugi u blizini kraj banjskog potoka niže od puta.

Tu su turističke table na kojima se čita njihova starost: onaj gornji je „Mehmed-pašino kupatilo”, donji „Kadijino kupatilo”, oba sagrađena 1575. godine. Baš u doba kada su neimari između 1571. i 1577. pravili slavnu ćupriju na Drini, most Mehmed-paše Sokolovića, remek-delo graditeljstva.

Postoji predanje da hamama ne bi ni bilo da nije građena ćuprija. Za izgradnju mosta korišćen je kamen iz majdana na prostoru Višegradske Banje. Prilikom vađenja kamena radnici su tu otkrili izvor tople mineralne vode, primetivši da ona brzo zaceljuje rane zadobijene pri radu. Glas se raširio i ljudi su počeli da dolaze. Ubrzo je odlučeno da ovde naprave kupatila koja su, evo, i danas u upotrebi.

Hamami su simboli Višegradske Banje, čija prirodna termalna voda je, kažu, prava blagodet: prva po radioaktivnosti u BiH, druga na prostorima bivše Jugoslavije. Bogata je radonom čija koncentracija je ovde optimalna, preko endokrinih žlezda reguliše metaboličke procese u organizmu: usporava starenje, smiruje živce, olakšava disanje, leči reumu...

Turizam u banji (na nadmorskoj visini od 460 metara) razvija hotel i rehabilitacioni centar „Vilina vlas” (140 ležajeva), nazvan po endemičnoj paprati vilina vlas koja jedino ovde raste. U RH centru, koji je u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srpske, nalazi se prostrani zatvoreni bazen. S termomineralnom vodom temperature od 30 do 33 stepena (pogodnom za kardiovaskularni sistem i kod proširenih vena), čije izobilje omogućava da se jednom sedmično bazen u celosti isprazni i opet napuni. Tu je i medicinski hidro-blok s kadama i kupkama za terapije, lečenja, masaže.

Staze među četinarima

U nadležnosti „Viline vlasi” su oba hamama, stotinak metara udaljena od hotela. Okolo su uređene staze za šetnju kroz četinarsku šumu, izletište na zaravni kod nevelike Crkve Svetog Jovana, primamljivi prostori za pripreme sportista u očuvanoj prirodi. A ljubiteljima dobrog zalogaja Višegradska Banja nudi gurmanluke restorana „Stara banja”, jela pripremljena po tradicionalnim receptima.

Zbog svega što je u ponudi i povoljnih cena turisti iz BiH, Srbije, Crne Gore rado borave u ovom idiličnom banjskom mestu.