Premijeri na vrtešci

ANALIZA VESTI
Iako je premijer u japanskom političkom sistemu mnogo manje uticajan od svojih kolega u zapadnim demokratijama, ostavka Jasuo Fukude, posle samo 11 i po meseci na položaju, dobila je veliki publicitet. Možda i zato što ni njegov prethodnik Šinzo Abe nije potrajao ni godinu dana, što je počelo da ostavlja utisak kako su predsednici vlade u Japanu na političkoj vrtešci.

Fukuda (72) svoju ostavku je saopštio u pola deset uveče po lokalnom vremenu, u ponedeljak, izjavljujući jednostavno kako misli da bi njegov posao trebalo da obavlja neko drugi. Takvih je već nekoliko, a ko će ga naslediti zavisiće od izbora u vladajućoj Liberalno demokratskoj partiji, koja je za kormilom zemlje još od 1965, ako se izuzme kratki, 11-mesečni boravak u poziciji početkom devedesetih.

Po japanskoj praksi, predsednik vladajuće stranke je automatski i premijer. Partijski izbori bi mogli da se održe za oko dve nedelje, a najizgledniji kandidat u ovom trenutku je generalni sekretar LDP-a, bivši šef diplomatije Taro Aso (67), mnogo harizmatičniji političar od Fukude, popularan naročito među mlađom generacijom Japanaca i primetno veći nacionalista od odlazećeg premijera. Aso, naime, zagovara „obnovu nacionalnog ponosa” (u prevodu – manji osećaj nacionalne krivice zbog uloge u Drugom svetskom ratu i raskid sa „defetističkim kompleksom”), kao i aktivnije japansko prisustvo na međunarodnoj sceni.

Aso ima dobar politički „pedigre”, unuk je Šigeru Jošide, jednog od najuspešnijih premijera u posleratnom Japanu.

Kao pretendent na premijersko mesto pominje se i Jurio Koike (56), najpoznatija japanska političarka, kojoj je uzor Margaret Tačer: zalaže se za manji upravljački aparat i tržišne reforme. Ona je u ranijim kabinetima bila ministarka odbrane i ekologije.

Ko god, međutim, da postane sledeći premijer, suočiće se sa istim problemima kao i odlazeći Fukuda. Njegov glavni problem je bila blokada parlamenta, u principu slična onoj sa kojom se suočava vlada našeg premijera Cvetkovića. Iako LDP, u savezu sa jednom manjom budističkom partijom, ima većinu u donjem domu, glavna opoziciona stranka – Demokratska partija Japana od prošle godine (prvi put posle rata) nadmoćnija je u gornjem domu gde blokira sve zakone koji se izglasaju u donjem. Jedan od važnih u blokadi jeste i zakon koji treba da ozvaniči japansko učešće u „ratu protiv terora”, odnosno angažovanje japanskih tankera za snabdevanje gorivom flota zapadnih saveznika u Indijskom okeanu.

Fukuda je ostavku podneo i u delikatnom trenutku po japansku ekonomiju, zvanično još drugu na svetu (mada je, ako se bruto proizvod računa po metodi pariteta kupovne moći, na tom mestu već preteknut od Kine). U drugom ovogodišnjem kvartalu ekonomski rast je bio negativan, dok velike brige izaziva i po tamošnjim merilima rekordna inflacija – od (drugde zavidnih) 2,4 odsto. Da bi stimulisala rast, vlada je nedavno usvojila paket finansijskih podsticaja težak čak 106 milijardi dolara.

Odlazak Fukude ne znači i raspisivanje generalnih izbora – oni dospevaju tek za godinu dana, ali ima i procena da bi, sa novim liderom, LDP mogla da povrati deo popularnosti i novi mandat od birača zatraži i mnogo ranije.