Ekonomska istorija Amerike naklonjena Obami

Kada bi ekonomska istorija imala pravo glasa onda bi, pokazalo je istraživanje „Njujork tajmsa”, sigurno glasala za Baraka Obamu, kandidata Demokratske stranke. Novinari tog lista, vodeći se izrekom da je istorija uvek u pravu, analizirali su ekonomske rezultate dve suprotstavljene političke opcije. Istraživanje je pokazalo da se američka ekonomija u periodu posle Drugog svetskog rata brže razvijala u vreme vladavine predsednika iz redova demokrata nego u vreme kada su u Beloj kući sedeli republikanci. Činjenica je da su ekonomski programi senatora Baraka Obame i Džona Mekejna dva različita sveta. To najbolje pokazuju njihovi predlozi o izmenama poreske politike. Dok se Mekejn, na primer, zalaže za smanjenje poreza za bogataše, Obama insistira na rezanju državnih nameta za siromašne i pripadnike srednje klase.Ovakva drastična razlika kod samo jedne privredne mere ne iznenađuje, jer demokrate i republikance još kroz istoriju prate različiti ekonomski rezultati.

Novinari „Njujork tajmsa” se prilikom analize pozivaju na knjigu „Demokratija nejednakosti” autora Larija Bartelsa, profesora političkih nauka na Priston univerzitetu. Od 1948. do 2007. godine demokrate su na vlasti provele 26, a republikanci 34 godine. Tako je, na primer, rast bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika za 26 godina, koliko su predsednici iz redova republikanaca sedeli u Beloj kući, u proseku iznosio 1,64 odsto. S druge strane, prosečan rast u doba demokrata iznosio je 2,78 odsto. Računica „Njujork tajmsa” pokazuje da bi ta razlika od 1,14 odsto više u korist demokrata, ukoliko bi se održala osam godina, doprinela povećanju ličnih prihoda za 9,33 procenata, što je neuporedivo više dobiti nego što iko može da očekuje od poreskih olakšica.

Ovako veliki jaz u istorijskoj analizi ekonomskih pokazatelja između dve političke opcije ipak iznenađuje jer predsednici, zbog uskih ovlašćenja, imaju ograničen uticaj na nacionalnu ekonomiju. Mnogi ekonomisti će rećida politika Federalnih rezervi i cena nafte imaju mnogo jače dejstvo na ukupan ekonomski rast nego fiskalna politika neke vlade. Ipak, rezultati iz prošlosti ne mogu da budu garancija za budućnost, konstatuju novinari „Njujork tajmsa”, uz upozorenje da je statistika tvrdoglava rabota. S njom se kockaš na sopstveni rizik.

Takođe, opšte je poznato da su nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama u porastu u poslednjih 30 godina.Ali, profesor Bartels je obelodanioi podatak da je za 60 godina nejednakost bila u porastu za vreme vladavine republikanskih predsednika, a blago padala kada su u predsedničkoj fotelji bile demokrate.

To znači da ako se pođe od izreke da je istorija uvek u pravu, onda to prosečnom američkom glasaču može da nametne sledeći izbor: da li zaokružiti Baraka Obamu, koji će obezbediti brži ekonomski rast, ali i ublažiti nejednakosti između bogatih i siromašnih, ili izbor treba da padne na Džona Mekejna, čija bi pobeda značila sporiju stopu rasta bruto nacionalnog dohotka i povećanje nejednakosti.