Se­dam­de­set go­di­na rad­nič­ke ku­će

Su­bo­ti­ca – Pre 70 go­di­na, uz uče­šće rad­nič­kog di­na­ra, po­dig­nu­ta je de­se­to­sprat­ni­ca u cen­tru gra­da pod na­zi­vom Rad­nič­ki uni­ver­zi­tet. Već svo­jim ga­ba­ri­ti­ma tre­ba­lo je da sta­vi do zna­nja ko­li­ko je va­žna funk­ci­ja ko­ja joj je na­me­nje­na, a to je obra­zo­va­nje od­ra­slih.

„Rad­nič­ki uni­ver­zi­tet je u ta­da­šnjem dru­štve­nom si­ste­mu za­i­sta imao va­žnu mi­si­ju da obra­zu­je za­po­sle­no sta­nov­ni­štvo i da obez­be­di sve ono što je po­treb­no za obra­zo­va­nje od­ra­slih. U na­red­nih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ta an­dra­go­ška funk­ci­ja bi­la je najvažnija. Uni­ver­zi­tet je ta­da bio pi­o­nir u ostva­ri­va­nju raz­li­či­tih stan­dar­da u obra­zo­va­nju od­ra­slih i kr­oz nje­go­ve pr­o­gra­me pr­o­šlo je vi­še od 100 hi­lja­da lju­di”, pod­se­tio je Ili­ja Ta­tić, di­rek­tor Otvo­re­nog uni­ver­zi­te­ta.

Pre­i­me­no­va­nje iz Rad­nič­kog u Otvo­re­ni uni­ver­zi­tet do­go­di­lo se 1992. go­di­ne, ka­da se me­nja­ju i dru­štve­no-po­li­tič­ke okol­no­sti. Sa pr­o­me­na­ma u ze­mlji na­sta­je za­o­kret i u po­slov­noj po­li­ti­ci usta­no­ve.

„Obra­zo­va­nje od­ra­slih po­sta­je sve ma­nje va­žno, i iz obra­zov­no-kul­tur­ne, uni­ver­zi­tet po­sta­je kul­tur­no-obra­zov­na fir­ma, od­no­sno pred­u­ze­će ko­je se, po­tom, po­čet­kom 2000. go­di­ne okre­će pr­o­jekt­nom me­nadž­men­tu kao va­žnom sek­to­ru”, na­vo­di Ta­tić.

Bi­lo je to vre­me ka­da se ova usta­no­va po­ja­vlju­je kao osni­vač film­skog fe­sti­va­la ko­ji će bi­ti uob­li­čen u Fe­sti­val evrop­skog fil­ma na Pa­li­ću, te Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za de­cu. Oba ova fe­sti­va­la pre­va­zi­la­ze lo­kal­ne, re­pu­blič­ke i re­gi­o­nal­ne okvi­re, ove go­di­ne sla­ve 30 go­di­na od for­mi­ra­nja.

„Va­žna mi­si­ja uni­ver­zi­te­ta bi­la je da se kul­tur­na sce­na gra­da i Sr­bi­je pre­po­ro­di i uklju­či u svet­ske to­ko­ve na­kon go­di­na izo­la­ci­je. Sve je to ra­dio ma­li tim Otvo­re­nog uni­ver­zi­te­ta, uz spolj­ne sa­rad­ni­ke, a da smo na do­brom pu­tu po­tvr­đu­ju i na­ci­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne na­gra­de. Mi­slim da mo­že da bu­de na po­nos gra­du što ova­ko ma­la fir­ma pra­vi ve­li­ke evrop­ske i svet­ske fe­sti­va­le”, sma­tra Ta­tić.

Pre­ma re­či­ma di­rek­to­ra Otvo­re­nog uni­ver­zi­te­ta, go­di­na­ma ova usta­no­va funk­ci­o­ni­sa­la je kao in­ku­ba­tor no­vih udru­že­nja gra­đa­na, pred­u­ze­ća u obla­sti organ­ske po­ljo­pri­vre­de, ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća ko­ji su se ka­sni­je osa­mo­sta­li­la. Obra­zo­va­nje ni­je za­ne­ma­re­no, ali je pri­la­go­đe­no po­tre­ba­ma tr­ži­šta. I da­lje ov­de funk­ci­o­ni­še ško­la je­zi­ka, ra­ču­na­ra, ra­znih za­nat­skih ve­šti­na.

„Mi smo sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ća usta­no­va i mo­ra­mo da se pri­la­go­đa­va­mo po­tre­ba­ma tr­ži­šta. U jed­nom tre­nut­ku pa­ra­lel­no smo re­a­li­zo­va­li 11 me­đu­na­rod­nih pr­o­je­ka­ta. Mo­že­mo da ka­že­mo da smo jed­na od naj­bo­lje umre­že­nih i po­ve­za­nih usta­no­va. Odr­ža­va­mo kon­tak­te sa sto­ti­na­ma lju­di i orga­ni­za­ci­ja iz ze­mlje i ino­stran­stva i mi­slim i da na taj na­čin stva­ra­mo do­bru po­slov­nu kli­mu za grad i ze­mlju”, ka­že Ta­tić.