Platforma osam dekana danas pred Senatom UB

O inicijativi dekana osam fakulteta Univerzitetu u Beogradu, oličenoj u platformi za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa, u koju je „Politika” imala uvid, danas će biti reči na senatu naše najstarije akademske institucije. Kako za naš list ističe jedan od tvoraca tog dokumenta, prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, platformu su krajem prethodne sedmice predočili Nacionalnom prosvetnom savetu, a danas je predaju Senatu očekujući da će ona biti usvojena i nadalje važiti za dokument UB.

Ukoliko čelnici sa ostalih fakulteta i instituta prihvate ovaj apel za spas douniverzitetskog obrazovanja, za koje smatraju da je ugroženo nedostajućim ili nezadovoljnim nastavničkim kadrom, onda, kaže Roglić, platformu šalju u Ministarstvo prosvete u nadi da će je vlast primeniti u praksi. Dodaje da slične predloge pripremaju i na univerzitetima u Novom Sadu i Kragujevcu.

– Platformu predajemo UB jer želimo da ona bude zvanično dokument te institucije. Od pet stvari koje su ključne u njoj, prva je analiza trenutnog stanja koje smo uradili i koja pokazuje koliko nam nastavnika nedostaje, kao i projekcija koliko će ih za pet godina otići u penziju. Rešenje vidimo u akcionom planu države koji podrazumeva uvođenje regionalnih stipendija. Njih bi u svakom kraju zemlje davali talentovanim učenicima koji se budu obrazovali za nedostajuća nastavnička mesta u tom regionu. Uz obavezu da se, kada diplomiraju, vrate i zaposle u školama u svom kraju – otkriva Roglić rešenje za povećanje broja brucoša na nastavničkim smerovima na kojima ne popunjavaju kvote.

Čelnici beogradskih fakulteta konstatuju uzroke, moguće posledice trenutnog prosvetnog stanja i iznose preporuke za njihovo prevazilaženje na osnovu iskustava zemalja koje su imale slične probleme, ali uz uvažavanje domaćih specifičnosti. Deficit nastavnika primetan je, navode, iz narednih predmeta: matematike, fizike, informatike, hemije, biologije, geografije, srpskog i stranih jezika, latinskog, istorije, sociologije, filozofije, psihologije.

Dekani podvlače da osnovna plata nastavnika u školama, sa povećanjem u 2023, iznosi 74.683 dinara, što je 11,41 odsto manje u odnosu na trenutnu prosečnu zaradu od 84.300 dinara. Rešenja vide u nagradama za nastavnike koji sa učenicima osvajaju medalje, stimulacijama u regionima u kojima nema nastavničkog kadra u vidu rešavanja stambenog pitanja nastavnika, kao i u postepenom povećanju plata na nivo 1,3 do 1,5 prosečnih zarada.

Pet problema u prosveti

Tvorci platforme, dekani Hemijskog, Biološkog, Matematičkog, Filološkog, Geografskog, Fizičkog, Filozofskog i Fakulteta za fizičku hemiju, izdvajaju probleme u prosveti:

1) Dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u Srbiji, uz napomenu da se kao nastavnici u osnovnim i srednjim školama zapošljavaju osobe bez odgovarajuće školske spreme

2) Nastavničkom pozivu je oduzeto dostojanstvo, ne uživaju ugled kakav bi trebalo da imaju, uz često neprihvatljiv odnos učenika i roditelja prema njima

3) Nastavnici ostvaruju izuzetno niske zarade, čime se indirektno signalizira da se ovaj poziv ne nalazi među prioritetima države, a istovremeno se usvajaju neadekvatni zakoni kojima se godinama sistematski degradira i urušava nastavnička profesija

4) Urušavanje kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja, bazirano na često neadekvatnim i nedovoljno kvalitetnim programima i pogrešno formulisanim standardima o ishodima i ciljevima učenja

5) Od 2015. godine primetan je drastičan pad interesovanja za upis na studijske programe za školovanje nastavnika, koji je u poslednjim godinama dosegao nivoe koji ugrožavaju opstanak nastavničkih profila, a podudara se sa značajnim rastom plata i mogućnosti zaposlenja u IT sektoru i povećanim odlivom nastavničkog kadra u zemlje Evropske unije