Kuda idemo – zapad, istok, balansiranje

Zamislite situaciju da vas neki stranac pita da mu odgovorite na pitanje kuda danas ide Srbija. Da li više ide na Istok ili na Zapad? Ili balansira? Možda deluje kao teško pitanje na prvi pogled ukoliko pogledate medijsku sliku Srbije koja je između Istoka i Zapada, ali sve ono što se dešava iza televizora daje odgovor na pitanje u kojem smeru Srbija danas ide.

Ako slušate regionalne analitičare ili one na Zapadu koji se bave Balkanom, a koji su svoje karijere izgradili na narativu da je Srbija agresor, onda ćete čuti da je Srbija verni saveznik Rusije na zapadnom Balkanu i njena produžena ruka. I ne samo to, ako slušate vladajuće strukture iz Prištine čućete da je Srbija Rusija, a Kosovo Ukrajina koje će napasti Srbija uz pomoć Rusije.  U politici je teško boriti se protiv unapred kreiranih predrasuda dok je smislenije kreirati nove. Kada inostrani prozapadni mediji dođu u Beograd da naprave reportažu isto tako u najvećem broju slučajeva traže načine da potvrde svoje unapred kreirane stereotipe koje su došli da potvrde pričom o Srbima kao malim Rusima, desničarima i ostalim zaljubljenicima u Putina. To je najlakši put za novinare i analitičare koji žele samo da opravdaju teze koje već postoje bez namere da pokušaju da sagledaju i drugačiju perspektivu koja odudara od ustaljene mantre.

Zato važnije pitanje od toga gde je Srbija danas jeste ono sa početka teksta – kuda Srbije ide? Od početka rata u Ukrajini ubrzali su se procesi spoljnopolitičkog repozicioniranja Srbije koji su potpomognuti ratnim dešavanjima na Istoku Evrope.  Politika balansiranja je više namenjena domaćoj javnosti i to iz dva razloga – da se podigne značaj i uloga Srbije koja suvereno stoji sama i ne pripada nijednom bloku, a drugi razlog jeste da se narativno izjednače odnosi Srbije i Rusije i Srbije i Zapada. Pre početka rata, glorifikacija Rusije je bila dominantno zastupljena u srpskom javnom prostoru dok smo retko kad mogli da čujemo kritičko sagledavanje odnosa Srbije i Rusije u mejnstrim srpskim medijima. Za to vreme bujala je antizapadna kampanja,  dok je Rusija uspešno predstavljana kao alternativa. Od početka rata u srpskim medijima svedočimo jednom zaokretu gde se interesi Rusije više ne stavljaju na prvo mesto već je odnos prema Rusiji počeo da se uravnotežava sa odnosom Srbije prema Zapadu i srpskim nacionalnim interesima.

Unutarpolitički se već neko vreme kreira narativ da postoje politički akteri i stranke koji na prvo mesto stavljaju interese druge države, i to se uglavnom misli na Rusiju, dok zanemaruju srpske interese. Predsednik Srbije je učvrstio taj stav rekavši da služi samo srpskim interesima optuživši deo opozicije da služi ruskim interesima. Takva rečenica bi bila teško zamisliva da bude izgovorena u nekom ranijem periodu pre početka rata. Iako Srbija zbog razloga o kojima je bilo puno diskusije nije do sada uvela sankcije Rusiji, to ne znači da je Srbija ojačala svoje partnerstvo sa Rusijom. U ovih godinu dana bilo je nekoliko izjava ruskih zvaničnika koji su ili vršili otvoren pritisak na Srbiju ili ugrožavali njenu međunarodnu poziciju kreiranjem slike da je Srbija veliki saveznik Rusije.

Odnosi Srbije i Rusije nisu na nivou kao ranije, a to dobro razume i režim u Moskvi koji ovih dana učestvuje u unakrsnoj paljbi teških izjava sa ministrom u Vladi Srbije koji traži uvođenje sankcija Rusiji. Ipak, Rusiji i dalje više odgovara da glumi kako ih ne zanima previše spoljnopolitički zaokret Srbije ka Zapadu, a koji pomno prate, jer im i dalje odgovara da mogu u međunarodnoj javnosti da prikažu Srbiju kao svog saveznika u ovom delu Evrope gde više ruskih saveznika nema. Rusija se neće previše javno buniti na svako udaljavanje Srbije dokle god joj Srbija ne uvede sankcije. Srbija danas prepoznaje da njeni interesi nisu u Moskvi već u EU i jačanju saradnje sa SAD gde Srbija ima priliku da se pozicionira kao najvažniji partner Amerike u ovom delu Evrope. U regionu ni ne postoji druga država koja bi istorijski mogla da bude veći saveznik Amerike od Srbije. U američkom pragmatizmu vođenja spoljne politike stvari nisu uklesane u kamenu jednom zauvek već su podložne promenama. Ako su Albanci nekada imali privilegovani status to ne znači da će više biti slučaj, već Srbija može svojim partnerstvom sa SAD da dugotrajno obezbedi savezništvo oko najvažnijih pitanja jer od Srbije najviše i zavisi regionalna stabilnost i prosperitet.

U Srbiji postoji verovanje da bi uvođenje sankcija Rusiji sa sobom nosilo veliki otpor građana Srbije koji su naklonjeni Rusiji i ruskom predsedniku. Taj strah postoji najviše kod nosilaca vlasti i predsednika Vučića da bi mogao da se suoči sa protestima, ali i na primeru rešavanja odnosa Srbije prema Kosovu vidimo da ta zainteresovanost građana nije onolika kakvu bismo mogli da očekujemo. Verujem da kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji ne bi bilo nikakvog snažnog otpora građana. Isto tako verujem da bi podrška za ulazak Srbije u EU bila daleko veća da sutra imamo referendum nego što pokazuju brojke iz istraživanja javnog mnjenja. Ne treba potcenjivati narod i građane koji bi u takvim situacijama doneli odluku najbolju za njih, našu državu i nacionalne interese.

Srbija je tokom prethodnog perioda uprkos neuvođenju sankcija Rusiji uspela da privuče nove investicije kako iz Evropske unije tako i iz Amerike. Srbija je dobila i 600 miliona evra bespovratnih sredstava od EU za građenje brze pruge od Beograda do Niša, kao i oko 50 miliona evra za građenje gasnog interkonektora sa Bugarskom kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa. Ovo je pokazatelj da je i EU svesna da želi da ima i Srbiju i region na svojoj strani, blizu sebe i da se dugotrajno smanji svaka vrsta zavisnosti od Rusije, a samim tim da se smanji i ruski uticaj u Srbiji. Time se Srbija još više vezala za Zapad bez da je zvanično uvela sankcije Rusiji, dok se druge države regiona nisu našle u boljoj poziciji od Srbije zbog toga što su uvele sankcije Rusiji. Zbog toga i postoji frustriranost u regionu pozicijom Srbije koja jača svoje veze sa Zapadom i održava koliko je neophodno odnose sa Moskvom dok se ne donese drugačija odluka. Zato će današnje spoljnopolitičko (re)pozicioniranje Srbije imati dugoročne efekte na percepciju Srbije i put kojim će Srbija ići u narednim decenijama.

Politikolog