Paviljon Mome Kapora biće u Karađorđevom parku

Ostaće prizemni objekat, ali ga više neće koristiti „Zelenilo Beograd”, njegova namena biće kulturna. Postaće Paviljon slikara i književnika Mome Kapora, u kojem će se naći galerija, mala galerijska prodavnica, legat – stalna postavka dela i artefakata iz života ovog istaknutog umetnika, njegovi crteži, slike, knjige, skice i elementi enterijera u kojem je stvarao. Plato ispred tog objekta u Karađorđevom parku predviđen je kao buduća javna scena na kojoj će se organizovati kulturno-umetnički događaji, a taj novi, svojevrsni kulturni centar Vračara i Beograda oplemeniće i fontana.

Ovo su najvažnije novine planirane Urbanističkim projektom (UP) za rekonstrukciju objekta i platoa u Karađorđevom parku između Bulevara oslobođenja, Nebojšine i Pasterove ulice. Taj dokument preduslov je za izradu projektne dokumentacije i izgradnju paviljona, izradilo je i finansira ga preduzeće „PC art” koje je angažovala Zadužbina „Momčilo Momo Kapor”. Ta neprofitna nevladina organizacija koja čuva zaostavštinu i sećanje na Momu Kapora pokrenula je sa Gradom Beogradom kao zajednički poduhvat izgradnju paviljona u Karađorđevom parku, javnoj zelenoj površini i kulturnom dobru od velikog značaja, kao projekat od značaja za kulturu grada.

Zato je postojeći prizemni objekat „u proceduri prenošenja na Sekretarijat za kulturu, odnosno na ustanovu sekretarijata, Muzej grada Beograda. Namera je da se dodeli ovoj ustanovi za potrebe formiranja Legata/Paviljona Mome Kapora, našeg istaknutog umetnika, slikara i pisca”, navedeno je u UP-u.
Taj objekat od 330 kvadratnih metara, koji je nekada bio namenjen okupljanju pionirskog odreda, u središnjem je delu Karađorđevog parka, ispred kojeg je popločani plato od oko 792 kvadrata i na njemu tri plitka bazena od oko 133 kvadrata koja su u toku rekonstrukcije parka 2003. godine zatrpana zemljom i u njima je posađeno nisko zelenilo. Nema podataka o projektu i autoru za postojeći objekat jer je izgrađen bez odobrenja za gradnju, a kasnije legalizovan na bazi projekta koji je izvelo „Zelenilo”, piše u UP-u.

Planirani paviljon u prizemlju će imati galeriju i malu galerijsku prodavnicu, dok je u suterenu predviđena stalna postavka Legat Mome Kapora – dela i artefakti iz života tog umetnika koji bi posetiocima omogućili da ožive ambijent njegovog stvaralaštva u oblasti slikarstva i književnosti.

U podzemnoj etaži predviđene su i pomoćne i tehničke prostorije: toaleti, tehnička prostorija, bazenska tehnika, magacin i kancelarija. Podzemna i nadzemna etaža povezane su reprezentativnim stepeništem i putničkim liftom.

Predviđeno je da plato bude obnovljen u postojećim dimenzijama sa dodatkom urbanog mobilijara i rasvete.
– Rekonstrukciju postojećeg objekta i platoa koncipirati tako da valorizuju i oživljavaju predmetnu lokaciju i parkovski prostor, ne narušavajući postojeće vizure ni samo kretanje korisnika. Planiranom rekonstrukcijom treba očuvati visinsku regulaciju, dok primenom savremenih materijala, boja i arhitektonskih elemenata treba definisati prostor parkovsko-paviljonske celine. Popločanje je od kamenih ploča u boji fasade objekta. Postojeći bazeni na platou ispred samog objekta se rekonstruišu, odnosno redizajniraju u linijsku plitku dekorativnu vodenu površinu. Postojeća vegetacija na lokaciji se u potpunosti zadržava i osvežava novim sadnicama niskog i dekorativnog rastinja. Slobodni delovi parcele oko platoa su deo javne zelene površine Karađorđev park. Zadržavaju se postojeće pozicije povezivanja platoa sa šetačkim stazama – stepenište i rampa ka Nebojšinoj ulici, stepenište ka Bulevaru oslobođenja i pešačka staza – rampa sa severne i severozapadne strane objekta – navedeno je, između ostalog, u Urbanističkom projektu čija će javna prezentacija biti od 23. do 31. marta svakog radnog dana od 9 do 15 časova u zgradi Gradske uprave Beograda u Ulici 27. marta 43–45.

Najstariji park i kulturno dobro od velikog značaja

Karađorđev park smatra se pretečom javnih zelenih površina u Beogradu jer su prvi bagremovi i kestenovi u njemu posađeni još 1806. U tom najstarijem beogradskom parku, kako je navedeno u UP-u, 1848. podignut je prvi spomenik u Srbiji u slavu izginulim junacima iz Prvog srpskog ustanka za oslobođenje Beograda 1806. godine.

Između 1903. i 1907. park je obnovljen i proširen, kada je napravljen i „venjak” koji se i danas tamo nalazi. Venjak je nadstrešnica na veštački napravljenom brežuljku koja je služila kao zaklon posetiocima od kiše i sunca. Između svetskih ratova u parku su podignuta još dva spomenika: spomenik trećepozivcima (1923), srpskim vojnicima izginulim 1914–1915, i spomenik Alfonsu Lamartinu. Na mestu parka pred Drugi svetski rat napravljeno je i sklonište u kojem je poginulo gotovo dve stotine ljudi za vreme bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Na ovaj događaj podseća i spomen-obeležje žrtvama bombardovanja, koje je otkriveno u parku 1975. Nakon Drugog svetskog rata, 1950. godine, na ovom mestu podignut je i spomenik Internacionalnim brigadama. On je posvećen uspomeni na brigade formirane u Španiji za vreme rata za Republiku 1936–1939. godine u kojem su učestvovali i mnogi borci sa naših prostora. Današnji izgled Karađorđev park dobio je šezdesetih godina prošlog veka, kada je sagrađen i prizemni objekat za okupljanje pionirskog odreda, a ispred njega i bazen.

Ovaj park je od 1979. kulturno dobro od velikog značaja – znamenito mesto na čijoj se površini nalaze mnogobrojni spomenici i spomen-obeležja.